I ove zime stari i nerešeni problemi sa zagađenjem vazduha u Srbiji. Glavni razlozi su već poznati – industrija, saobraćaj i grejna sezona. Jedina povoljna okolnost je da se sa grejanjem počelo nešto kasnije.
„Trenutna situacija je katastrofalna. Ovo ja ne pamtim, zaista, praktično na svim mernim mestima, da li su ona državna merna mesta, znači to su ove visoko profesionalne automatske stanice ili su to građanska merna mesta, u svim opštinama u kojima merimo, samo u dve nemamo prekomerno zagađen vazduh. Te dve su Čajetina, sama lokacija vam odaje zašto je to tako, i drugo je Barajevo, predgrađe Beograda. Sva druga mesta, to je preko 90 opština u Srbiji, su prekomerno zagađene u ovom trenutku“, rekao je Dejan Lekić, iz Nacionalne ekološke asocijacije.
Zbog toga se građanima savetuje umanjena fizička aktivnost na otvorenom, a najugroženiji su deca i stariji od 65 godina, kao i hronični bolesnici. O uticaju vazduha na zdravlje najbolje svedoči podatak da je 17 odsto svih malignih oboljenja pluća u Srbiji izazvano zagađenim vazduhom. Dok iz Agencije za zaštitu životne sredine apeluju na građane da se uključe u rešavanje problema, stručnjaci ističu da zaštita može da počne i sa nivoa lokalne samouprave.
„Preporučuje se da peru što češće ulice, da se čestice koje su se istaložile na kolovoz ponovo ne resuspenduju u vazduh i da dodatno zagađuju, nego da se izliju vodotokove, da se akutno reši ta situacija. Može se dati besplatan javni prevoz, na primer, u period od nekoliko dana, time bi se građani stimulisali da manje koriste svoje automobile. To su samo dve od niza mera koje lokalne samouprave, ne samo da treba, nego bi morale da sprovedu“, objašnjava dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO.
Da će sprovesti određene mere obećala je Vlada Srbije, kada je pre godinu dana usvojila Program zaštite vazduha u Republici Srbiji do 2030, kao i Akcioni plan. To je, ipak, tek prvi korak.
„U tom akcionom planu ima 15-ak ključnih mera. Od tih 15-ak ključnih mera, tri četvrtine počinje jednom te istom rečju, sprovođenje ili uvođenje. Dakle, mi recept znamo. Potrebno je da ono što tamo piše sprovedemo u delo. To je uvek nedostatak vrlo velike većine napora u oblasti zaštite životne sredine“, dodaje Lekić.
„Postojanje ovih dokumenata pokazuje da politička volja postoji, ali je jedan dug put od političke volje do implementacije, jer implementacija u stvari pokazuje. To je pravi stepen postojanja političke volje, znači nije dovoljno doneti dokumenta i nije tu kraj političke volje, mora se implementirati“, ističe Paunović.
Dok na jednom planu, država pokazuje volju, na drugom to faktički demantuje. Naime, budžet za zaštitu životne sredine ponovo je rebalansom smanjen za 4 milijarde dinara, što je, kako kažu u civilnom sektoru – prilično jasna poruka.
I svake zime je isto. O čemu se radi, nije mi baš najjasnije. Da li je u pitanju preveliki broj automobila, koji su, manje-više, evropsko otpad? Prodala sam svoj auto pre par meseci, i mislim da novi neću ni kupovati. Ionako se ne zna koliko će još moći da se voze ovi, verovatno ću kasnije kupiti neki električni, a dotle mogu da vozim iznajmljen kod Unirent-a, kad mi baš zatreba.
U suštini, kad živiš u Beogradu, auto ti retko kada stvarno treba, a opet se vozi više nego ikada, iako je gorivo skupo, a zagađenje katastrofalno. Da nema povremenih košava, podavili bismo se.