Stručnjaci ocenjuju da taj plan neće doprineti uređenju Zlatara već da će se otvoriti prostor za još veću urbanizaciju.
Ksenija Radovanović iz organizacije Nova planska praksa ističe da se takvim izmenama udovoljava investitorima nauštrb meštana i prirode.
„Videli smo na primeru generalne regulacije Zlatara gde vi kad čitate taj dokument, on je bukvalno spisak želja pojedinačnih investitora gde se apsolutno nekritički izlazi u susret njihovim zahtevima, koji se isključivo odnose na dalju komercijalizaciju prostora i na povećanje kapaciteta izgradnje, do te mere da je čak prošireno građevinsko područje same opštine bez ikakvog donošenja novog plana – hajde da vidimo zašto je došlo do širenja, kakav je sad to razvoj koji mi potenciramo?“, kaže Radovanović.
Sve je krenulo od Zlatibora. Prema podacima Opštine Čajetina, 2012. izdate su 74 građevinske dozvole, a deset godina kasnije gotovo pet puta više, odnosno 346.
Prema planu generalne regulacije Opštine Čajetina iz 2017. najviša dozvoljena spratnost turističkih objekata bila je 6 spratova, narednim planom dozvoljena su dva sprata više, da bi poslednjim planom iz 2021. bila dozvoljena izgradnja objekata i do 10 spratova.
Nataša Gligorijević iz Centra za održivi razvoj upozorava da se takvoj neplanskoj i prekomernoj gradnji, bez učešća lokalne zajednice, mora stati na put. Rešenje je, kaže, u održivom turizmu.
„Došli smo u situaciju da razgovaramo o potrebi, neophodnosti stavljanja turističke ponude u održive okvire. To znači da stičete na lokalu prodajući jednu turističku ponudu ekonomski benefit i profit, ali vrlo vodeći računa o ekološkim aspektima. To znači da kada se prirodna bogatstva te lokalne zajednice čuvaju da se i lokalno stanovništvo uključuju aktivno u taj proces“, objašnjava Gligorijević.
Kao primer održivog turizma u Srbiji, Nataša Gligorijević navodi selo Topli Do na Staroj planini, u kojem posetioci borave zajedno sa meštanima. To selo je primer kako se lokalna zajednica uključuje u stvaranje turističke ponude, koja odgovara savremenim potrebama turista.
„Mi danas imamo turiste koji hoće tu autentičnu ponudu, koji hoće nestandardizovanu ponudu, koji hoće da budu nešto što se zove turista – meštanin. Dakle da na aktivan način učestvuju u životu lokalne zajednice. Dakle govorimo o jednom turističkom suživotu“, kaže Gligorijević.
Održivi turizam pominje se u Strategiji razvoja Srbije do 2025. ali iz civilnog sektora ističu da i dalje nema konkretnog plana, niti volje za razvoj te vrste turizma.
Bez jasne strategije razvoja i veće transparentnosti, održivi turizam u Srbiji zavisiće samo od dobre volje meštana. To pokazuju i lokalni urbanistički planovi, zbog kojih nam, paradoksalno, boravak u prirodi postaje luksuz.
