Transparentnost i dostupnost informacija su temelji na kojima počivaju demokratska društva, jer omogućavaju građanima da budu informisani i aktivni učesnici u procesu donošenja odluka. Partneri Srbija svake godine obeležavaju Međunarodni dan prava javnosti da zna (28. septembar), što je ove godine započeto konferencijom koja je okupila preko 60 učesnika iz Srbije, regiona i Evrope. Kroz tri panela diskutovalo se o globalnim i regionalnim trendovima i pretnjama po slobodu informisanja i pristup informacijama. Imajući u vidu da se ove godine navršava 20 godina od početka primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u Srbiji, poseban fokus bio je na sagledavanju primene ovog Zakona i postojećim izazovima.
Događaj su otvorili Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, Bendžamin Vilijams, koordinator Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona (INL) i Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka Partnera Srbija.
Nikola Bartolini istakao je da pravo na slobodan pristup nije samo zakonski mehanizam, već fundamentalno pravo na kom počivaju demokratska društva. Bendžamin Vilijams je naglasio da je transparentnost bitan preduslov za borbu protiv korupcije, što je glavni fokus delovanja Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona u Srbiji.
U svom uvodnom obraćanju, Ana Toskić Cvetinović posebno je istakla da se u 20 godina primene ovog zakona u našoj zemlji mogu izdvojiti dva perioda – prvih 10 godina u toku kojih su se uspostavljali standardi, kada su javni i civilni sektor radili zajedno na unapređenju ove oblasti, i poslednjih 10 godina koje je obeležio nazadovanje, zloupotrebe propisa od strane organa vlasti i zatvaranje institucija. Dodala je da civilni sektor i dalje ovu oblast prepoznaje kao prioritet, kao i da su organizacije civilnog društva otvorene za informacije o svom radu i delovanju, ali da odgovornost za uspostavljanje efektivnih standarda otvorenosti leži na institucijama.
U okviru prvog panela, razgovor je bio posvećen sagledavanju izazova u oblasti prava javnosti da zna, slobode govora i položaja medije i aktivista u regionu i svetu. U panelu su učestvovale: Ilaria Fevola, pravna savetnica u organizaciji ARTICLE 19 (Velika Britanija), Tijana Cvjetićanin, programska direktorka Udruženje građana Zašto ne? (Bosna i Hercegovina), Milena Gvozdenović, zamenica izvršnog direktora u Centru za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Danče Danilovska Bajdevska, programska direktorka Metamorphosis Fondacije (Severna Makedonija). Moderator panela bio je Uroš Mišljenović iz organizacija Partneri Srbija.
Panelisti su složni u oceni da politička kriza kako na svetskom tako i na regionalnom delu bitno utiče na nivo ostvarenja ovih prava i zatvaranje institucija. Često održavanje izbora i promena ljudskog kadra u institucijama i dalje u velikoj meri utiče na otvorenost institucija. Danče Danilovska Bajdevska baš zbog ovoga smatra da je digitalizacija budućnost slobode pristupa informacijama. Ističe da ćemo na taj način prekinuti uticaj individualnog ljudskog faktora na nivo otvorenosti konkretne institucije i sprečiti velike oscilacije u sandardima nakon svakih izbora.
Milena Gvozdenović je ukazala na situaciju koja je specifična za naš region – kada dođu na vlast, pojedinci se ponašaju kao da imaju pravo da biraju koje informacije hoće, a koje neće da podele sa građanima. Dodala je da na to ne smemo da pristanemo, jer je država javna stvar. Oni kojima je samo privremeno povereno da je vode dužni su da nam pruže informacije koje nas se tiču.
Drugi panel bio je fokusiran na stanje prava na pristup informacijama od javnog značaja u Republici Srbiji. U njemu su učestvovali Slavoljupka Pavlović, v.d. pomoćnica generalnog sekretara Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, prof. dr Jelena Vučković, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika, Nemanja Nenadić, programski direktor organizacija Transparentnost Srbija i Kristina Obrenović, istraživačica u Partnerima Srbija. Moderatorka panela bila je Dragana Obradović, direktorka BIRN Srbija.
Iako više puta pozivano, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije se odazvalo na poziv da učestvuje na konferenciji. Kristina Obrenović iz Partnera Srbija istakla je da ovakvo postupanje Ministarstva predstavlja ilustrativan primer ponašanja izvršne vlasti, te da samo potvrđuje nalaze istraživanja Partnera Srbija da je politička volja glavni uzrok zatvaranja institucija i kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Slavoljupka Pavlović istakla je da žalbe koje prima Poverenik pokazuju da je trend ćutanja uprave na zahteve za slobodan pristup koje šalju novinari kontinuiran. Dodala je da je stav institucije Poverenika da novinarski zahtevi i novinarske žalbe moraju imati apsolutni prioritet, jer novinari pišu u interesu javnosti.
Nemanja Nenadić se osvrnuo na sve informacije koje u poslednjih godinu dana nismo saznali, jer institucije zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja. Kao najzatvoreniju instituciju naveo je Vladu Republike Srbije, koja uvek traži da podnosioci zahteva preciziraju zahtev, čak i kada je zahtev potpuno precizan, da bi potom odbili da dostave informacije. Drugostepeni mehanizmi za ostvarivanje ovog prava takođe ne daju rezultate. Istakao je da organizacija Transparentnost Srbija preko četiri godine vodi spor pred Upravnim sudom kao bi došli do informacija o koncesiji Beogradskog aerodroma, i da je pitanje da li će do ovih informacija ikada doći.
Većina učesnika se složila da 20 godina prava javnosti da zna obeležavamo u atmosferi gušenja prava i sloboda, kao i da je poslednjih godina put to pristupa informacijama otežan.
Treći panel bio je posvećen ulozi mladih novinara i aktivista u zaštiti prava na informisanje i slobodu govora. Panelistkinje su bile, dr Aleksandra Krstić, vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka, Ivana Milosavljević, novinarka CINS-a, Darija Stjepić, novinarka Novosadske novinarske škola i Anđelija Stanimirović, istraživačica i aktivistkinja. Moderatorka panela bila je Nikolija Čodanović, novinarka Istinomera.
Dr Aleksandra Krstić navela je da je odnos institucija prema studentima novinarstva sraman, da neguju trend nepoverenja i nipodaštavanja koji mora da se zaustavi. Institucije studente novinarstva smatraju nedovoljno važnima, iako govorimo o budućim novinarima koji se trude da se što bolje pripreme za budući posao. Ne odgovaraju im na pitanja i zahteve, spuštaju im slušalicu kada se predstave, pa čak traže i od profestora da potvrde njihov identitet, iako govorimo o informacijama koje su od javnog značaja, dakle treba da budu dostupne svima.
Ivana Milosavljević je istakla da ima utisak da, kada si uporan, kada ti institucije zapamte mejl adresu i ime, kao da namerno neće da ti odgovore na zahtev. Novinari u zadnje vreme šalju zahteve za slobodan pristup sa inicijalnom pretpostavkom da odgovore neće dobiti. Ivana ističe da su svesni i da je institucija Poverenika preopterećena žalbama, pa ni na taj mehanizam ne mogu da se oslone. Čak i ako dođu do informacije u nekom momentu, ti podaci iz novinarske perspektive više nisu ni aktuelni ni relevantni, i uglavnom ne mogu da se koriste.
Panelisti su se složili da institucije postaju sve kreativnije u načinima da uskrate pristup informacijama, bez obzira na to koje su informacije u pitanju.
Konferencija je bila prilika i da Partneri Srbija najave objavljivanje istraživanja u oblasti otvorenosti i transparentnosti izvršne vlasti, zakonodavne vlasti i pravosuđa. Opšta ocena koja je data i prošlih godina ostaje na snazi – trend netransparentnog i zatvorenog postupanja institucija u Srbiji nastavlja da se primenjuje jednakim ili jačim intenzitetom.
Na linkovima ispod se nalaze publikacije o:
