Predstavljajući izveštaj „People Power Under Attack 2024“, istraživačica CIVICUS Monitora Tara Petrović kazala je da je pravo na protest ugroženo širom sveta, a hapšenje demonstranata ubedljivo najčešća taktika kojom se ograničavaju prava na slobodu izražavanja, okupljanja i udruživanja. Na globalnom nivou, ali i na nivou Evrope, posebno su targetirani protesti aktivista za zaštitu životne sredine, kao i protesti u znak solidarnosti sa Palestinom.
U Srbiji je u 2024. godini došlo do masovnih protesta kao reakcija na obnavljanje kontroverznog projekta eksploatacije litijuma. Desetine aktivista uhapšeno je u 17 gradova u avgustu, a veliki broj njih optužen je za „pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka“. Te optužbe su često bile zasnovane na njihovim aktivnostima na društvenim mrežama ili učešću u protestima. Kako se navodi, Vlada je dodatno eskalirala tenzije predstavljajući otpor projektu eksploatacije litijuma kao strano podržan napor za destabilizaciju Srbije. Visoki zvaničnici i provladini mediji optužili su organizacije civilnog društva za organizovanje „obojene revolucije“.
Situacija se pogoršala nakon tragičnog kolapsa železničke stanice u Novom Sadu, u kojem je poginulo 15 ljudi, što je izazvalo nove proteste. Vlasti su reagovale povećanom represijom, uključujući prekomernu upotrebu sile i hapšenja demonstranata od strane pripadnika policije u civilu koji su odbili da se identifikuju, što je izazvalo ozbiljne zabrinutosti u vezi sa kršenjem ljudskih prava i bezbednošću demonstranata.
„U Srbiji je od januara do novembra zabeleženo 177 incidenata u kojima su kršene osnovne slobode: imamo povećan broj hapšenja, privođenja, prekoračenja ovlašćenja policije, zloupotrebu zakona kako bi se hapšenja ‘opravdala’… Na primer, povodom protesta zbog tragedije u Novom Sadu, zabeležili smo 38 različitih incidenata hapšenja i privođenja zbog učešća u javnom skupu, kod protesta povodom Starog savskog mosta zabeležili smo sedam, povodom anti-litijumskih protesta najmanje 40“, rekao je Uroš Jovanović iz Građanskih inicijativa i dodao da su se intenzivirale kampanje blaćenja organizacija civilnog društva, ali i tzv. SLAPP tužbe kao mehanizam zastrašivanja i ućutkivanja aktivista i novinara.
Za razliku od Srbije, Slovenija je prema analizi CIVICUS-a unapređena sa ocene „sužen“ na „otvoren“ građanski prostor. Kako se navodi, trenutna vlada je poboljšala dijalog sa civilnim društvom, uvela nove mehanizme za konsultacije i reformisala javni emiter RTV Slovenije.
Prelomni momenat bila je promena vlasti 2022. godine, ocenio je Goran Forbici, iz Centra za informisanje, razvoj i saradnju NVO iz Slovenije.
„Civilno društvo je tadašnjoj opoziciji ispostavilo dva uslova za davanje podrške – pripremili smo tada zakon o anuliranju štetnih mera uvedenih tokom kovida, kao i zakon o javnom servisu koji je trabalo da dobede do njegove depolitizacije. Obećali su da će nakon izbora podržati te zakone u parlamentu i to se i desilo“, rekao je on i dodao sa na tim izborima podignuta izlaznost za 20 odsto u odnosu na ranije godine – sa 50% na 70%.
Inače, na osnovu podataka prikupljenih od strane preko 20 istraživačkih timova koji pokrivaju 198 zemalja i teritorija, platforma CIVICUS Monitor ocenjuje građanski prostor u svim zemljama sveta od 0-100, svrstavajući ih u jednu od pet kategorija. Najnovije procene pokazuju da je od 54 zemlje u Evropi i Centralnoj Aziji, 19 onih u kojima je građanski prostor ocenjen kao „otvoren“, u 19 kao „sužen“, u sedam kao „opstruiran“, u tri kao „pod represijom“ i u šest kao „zatvoren“.
Poljska je unapređena sa ocene „opstruiran“ na „sužen“ građanski prostor. Nakon promene vlade, pokrenuti su koraci za rešavanje problema kao što su nezavisnost pravosuđa i unapređenje odnosa sa civilnim društvom. Međutim, i dalje postoje zabrinutosti u vezi sa reformama medija i migracionim politikama. Holandija je degradirana sa „otvorenog“ na „sužen“. Vlasti su sve više ometale mirne ekološke proteste, koristeći mere poput vodenih topova i masovnih hapšenja. Gruzija je doživela pad građanskog prostora sa „suženog“ na „opstruiran“, sa povećanim ograničenjima sloboda izražavanja i okupljanja.
Ključni trendovi u regionu uključuju širenje trenda opasnih zakona o „stranim agentima“, kakav je nedavno predložen u Srbiji, i „LGBT propagandi“ – zakona kojima vlasti širom regiona uvode cenzuru i ugrožavaju ljudska prava pod plaštom zaštite nacionalnih interesa i tradicionalnih vrednosti. Tokom 2024. godine, ovakvi zakoni su predloženi ili usvojeni u više zemalja Evropske unije – Mađarskoj, Slovačkoj i Bugarskoj, kao i drugde u regionu, uključujući Tursku, Kirgistan i Uzbekistan. U Gruziji, usvajanje zakona o stranim agentima je izazvalo masovne demonstracije, na koje su vlasti odgovorile nasilnom represijom, zbog čega je ovoj zemlji u najnovijem izveštaju smanjena ocena građanskog prostora.
