Paralelno, tužilaštvo već 20 meseci ne donosi nikakvu odluku o tome kako je došlo do eksplozija, da li je počinjeno neko krivično delo i ko je eventualno odgovoran.
Pištaljka je pisala da je Ministarstvo odbrane znalo da se u ovoj fabrici namenske industrije eksploziv nepropisno skladišti i na to je upozorilo još 2017. godine i da je rukovodstvo Kompanije „Sloboda“, umesto da nedostatke otkloni, municiju posle toga počelo da skladišti – pod šatorima.
Iako je ovo jedna od od najvažnijih istraga Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku, jer je povređeno troje radnika, na stotine građana evakuisano i načinjena milionska šteta – tužilaštvo je najviše vremena utrošilo na – čekanje. Po navodima koje je Pištaljka dobila od tužilaštva, duže od osam meseci se čekalo na nalaz i mišljenje veštaka, a onda još oko dva meseca na dopunu tog dokumenta. Ovaj dokument je završen u oktobru prošle godine, ali odluke tužilaštva ni danas nema. U poslednjem dopisu tužilaštva Pištaljci iz januara ove godine piše da je istraga u „završnoj fazi“.
Pištaljka je po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nalaz veštačenja tražila u tužilaštvu, ali je OJT odbilo da ga dostavi, prvo tvrdeći da bi se time ugrozila predistraga jer „bi se došlo u situaciju da samo jedan dokaz (nalaz i mišljenje) bude predmet ocene i analize, pa i komentara od laičke javnosti“.
Poverenik je poništio ovakvo rešenje i naveo da činjenica da se vodi predistraga nije dovoljan razlog da se javnosti uskrate informacije i naložio im da ponovo odluče. U drugom odlučivanju tužilaštvo se opredelilo za potpuno drugačiji izgovor i navelo da će time biti ugrožena bezbednost države. „Nalaz i mišljenje Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku zasnovan je na poverljivim podacima od značaja za bezbednost Republike Srbije i isti sadrži takve podatke koji bi u slučaju da postanu dostupni javnosti mogli ozbiljno ugroziti odbranu zemlje, a time i nacionalnu bezbednost, a što sve predstavlja osnov za uskraćivanje pristupa takvim informacijama…“.
Tužilaštvo nije dostavilo odluku kojom su dokument i informacije u njemu zaštićeni stepenom tajnosti. Iz te odluke videlo bi se i kojim stepenom tajnosti je označen, kao i ko ga je zaštitio. Takođe nisu odgovorili na pitanje koji tužioci rade na predmetu, već su naveli da je zbog složenosti predmeta angažovano više njih.
„U dosadašnjem toku postupka preduzete su brojne dokazne radnje, počev od više uviđaja lica mesta (šireg i užeg područja na kome se kritični događaj desio), prikupljanja neophodne dokumentacije imajući u vidu specifičnost pravnog lica u okviru koga se sporni događaj desio, izdavanje naredbi za veštačenje i dopunsko veštačenje i prikupljanja i drugih podataka i utvrđivanja činjenica od značaja za donošenje odluke u ovoj krivičnopravnoj stvari“, tvrde iz tužilaštva.
Iz Uprave kriminalističke policije Pištaljka je dobila informacije da je posao veštačenja još 7. juna 2021. godine poveren potpukovniku policije iz Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku MUP-a Milošu Vukadinoviću i da je tužilaštvo tri meseca kasnije odredilo stručna lica iz Vojske – potpukovnika Lazara Žarkovića, kapetana prve klase Slavka Mijatova, majora Radenka Grbića i vojnog službenika Željka Đorđevića da zajedno sa Vukadinovićem izvrše veštačenje.
„Zadatak veštačenja bio je utvrditi uzrok nastanka akcidenta (objasniti mehanizam nastanka požara i serije eksplozija) i ako postoji, utvrditi uzročno-posledičnu vezu između ovih događaja“, piše u odgovoru MUP-a.
Takođe se navodi i da su podatke prikupljali po etapama i da je to prikupljanje odlagano jer „prilaz mestima nije bio moguć zbog velike količine razbacanih delova neeksplodiranih ubojnih sredstava“, te da su takođe i pregledali video-snimke sa kamera u krugu fabrike i konsultovali stručnu literaturu o načinima skladištenja opasnih materija.
Major Radenko Grbić odbio je da odgovori na pitanja Pištaljke i u telefonskom razgovoru naveo da se obratimo Ministarstvu unutrašnjih poslova. Miloš Vukadinović iz MUP-a do objavljivanja teksta nije odgovorio na pitanja.
