Ona je rekla da je procedura ista kao i za dodelu subvencija za zamenu stolarije, odnosno povećanje energetske efikanosti, i da je sledeći korak na jedinicama lokalne samouprave, sa kojima će Ministarstvo početkom oktobra potpisati ugovore.
„Koliko su oni opredelili novca u budžetu za ovu namenu, toliko će izdvojiti i Ministarstvo. Posle toga, opštine i gradovi će raspisati dva javna poziva, ka kompanijama koje će ugrađivati panele, i ka građanima. I za ovaj projekat polovinu novca daje država, odnosno Ministarstvo i lokalne samouprave, a 50 odsto plaćaju građani“, rekla je ona.
Mihajlovićeva je istakla da je procedura, u odnosu na raniji period, maksimalno pojednostavljena, kao i da se investicija isplati za nekoliko godina.
„Jedan solarni panel od pet kilovata može da proizvede oko 430 kilovat-sati sa rokom trajanja od 25 godina, što znači da se isplati za oko 6 do 7 godina. Prosečna potrošnja je oko 400 kilovat-sati, znači da je mesečni račun 3.500 dinara. Ugradnjom panela ostvaruje se mesečna ušteda od oko 3.000 dinara, a sva energija koja se ne potroši, prebacuje se za naredni mesec i građani će plaćati samo fiksni deo koji je oko 700 dinara“, objasnila je Mihajlovićeva.
Ona je napomenula da je ranije bilo potrebno i više od 20 koraka i procedura, čekalo se i do godinu dana, a da je sve sada pojednostavljeno i da kada se instalira sistem, potpiše se ugovor sa snabdevačem, posle čega vas distribucija u roku od pet dana povezuje na mrežu.
„Biće novca za ovaj, kao i za projekat povećanja energetske efikasnosti. Mi ćemo naredne dve godine izdvojiti po 150 miliona evra godišnje, a sve sa ciljem smanjenja potrošnje, jer trošimo 40% energije više nego što je prosek u zemljama EU, mi kroz prozor bacimo godišnju proizvodnju TENT-a“, rekla je ona.
