Piše: Milica Mikić Grčkarac, psiholog
Anksioznost je do izvesnog stepena obično iskustvo koje poznaje svaki čovek. Može da se odnosi na neizvesnosti koje se osećaju u odnosu na zdravlje porodice; napetost koja se oseća pre suočavanja sa teškom situacijom; „trema“ pred značajne nastupe, itd. Taj unutrašnji doživljaj se manifestije na fiziološkom nivou: ubrzano disanje, ubrzan rad srca, drhtanje, crvenjenje, znojenje dlanova, itd. Organizam je tada u fazi alarma i priprema se za borbu ili beg, tačnije priprema se za predstojeću opasnost. Dakle, ima adaptivnu funkciju. Nivo mentalne budnosti je do izvesne tačke povišen i razlikuje se prema obimu otpornosti osobe i ozbiljnosti situacije.
Normalno doživljena anksioznost ne angažuje previše osobu, ona se i dalje oseća relativno komforno, funkcioniše dobro bez većih problema, ne pokazuje znake osiromašenja u svom življenju, sloboda u odlučivanju joj nije ugrožena i ona poseduje kapacitete da se suoči sa izvorom strahovanja, najčešće ga stavlja pod kontrolu i tako ga prevazilazi.
Patološku anksioznost karakteriše izvesna iracionalnost, nefunkcionalnost, nemogućnost identifikovanja unutrašnje opasnosti. Kod patološke anksioznosti briga je jasno izražena i snažna, stalna, teška za kontrolu i udružena sa uočljivim oštećenjem opšteg funkcionisanja.
Na pojavu anksioznosti može uticati strah od nečega u budućnosti. Pomisao na drugačiji ishod od onoga šta očekujemo unosi u čoveka osećanje neizvesnosti, nesigurnosti, neodređenosti. Anksioznost kod nekih osoba se prevazilazi upravo ako se nauče da žive „ovde i sada“.
Takođe, strah od gubitka objekta, strah od odvajanja, strah od gubitka ljubavi, ali i interpersonalne relacije – usled ugroženosti interpersonalnih odnosa, doživljaja preteće opasnosti i bespomoćnosti vezane za isključenje iz društva javlja se anksioznost. To se dešava kod intenzivnih, bliskih veza ili kod previše slabih, labavih veza, jer se gubi osećaj zajedništva.
Kada postoje očigledni simptomi anksioznosti, koji su neprijatni za samu osobu i čine je disfunkcionalnom, potrebno je potražiti pomoć.
„Ako dugo vremena pokušavate sami da se izborite sa tim, nemojte se predati, ne znači da je sve gotovo, samo ne možete uvek sami sebi pomoći kao što ni lekar ne operiše sam sebe. Nekada nemamo dovoljno uvida i objektivnosti da sagledamo problem iz drugog ugla, ili smo previše samokritični da bi sebi ‘dozvolili’ takve ‘ispade’. U redu je potražiti pomoć, ne treba zbog toga da se osećate loše, najbitnije je da uspostavite ravnotežu“, kaže dr Mikić Grčkarac za N2 portal.
Na ovu i druge teme, potražite mišljenje psihologa Milice Mikić Grčkarac, ali i drugih lekara i specijalista iz udobnosti svog doma, a putem telefona ili računara. Zakažite termin na Doktok platformi koja nudi besplatne zdravstvene konsultacije sa više od 100 stručnjaka različitih specijalnosti, među kojima su lekari opšte prakse, pedijatri, ginekolozi, internisti, ali i psiholozi i psihoterapeuti.
