Često čujemo da ljudi ostavljaju prostor svojim kolegama da ih slobodno pozivaju tokom odmora, ukoliko postoji nešto što ne mogu da reše bez njega/nje, pa čak da rukovodioci to i podrazumevaju kao opciju. Satima skrolujemo, screenshot-ujemo, surfujemo i svoj godišnji odmor i retko slobodno vreme trošimo „gušeći“ se različitim „informativnim“ i „razbibriga“ sadržajima. Koliko puta nas bezazleno surfovanje internetom uznemiri, rastuži, zabrine?
Šta je potrebno da steknemo uvid u to koliko je značajno, pre svega po naše psihofizičko zdravlje, da kvalitetno provodimo naše odmore?
U vremenu koje veliča planere i rokovnike ispunjene do najsitnijih kockica, brze obroke i kafu s nogu, nema prostora za razmišljanje o odmoru kao o svakodnevnoj potrebi, što on zapravo i predstavlja.
Pored noćnog odmora kroz san, svakodnevni odmor podrazumeva male pauze kada realizujemo aktivnosti koje nas ispunjavaju i relaksiraju (hobi, šetnja, knjiga, prijatelji…).
Kako ne dovesti svoj organizam do granica kada će kroz različite simptome signalizirati da namje potreban predah?
Dr Saundra Dalton Smith autorka knjige „Sveti odmor: povratite svoj život, obnovite svoju energiju, vratite svoj razum”, govori o holističkom pristupu koji ističe da nam je neophodno 7 vrsta odmora kako bi smo se suštinski odmorili. Po iskustvu pomenute autorke, sve druge varijacije odmora dovode do brzog zamora, iscpljenosti i razdražljivosti, što potire dane koje smo proveli van posla.
1. Fizički odmor – leškarenje, joga, relax masaže i najvažnije san su ključni elementi ovog, najčešćeg oblika odmora.
2. Mentalni odmor – neophodan je kada osetimo teškoće sa pamćenjem, koncentracijom, kada „odlutamo“ i gledamo u jednu tačku neko vreme, kada počnu da se javljaju misli koje ne možemo da obuzdamo ili kada primetimo da postajemo kritički nastrojeni prema ljudima oko sebe. Najefikasniji načini za mentalni odmor su: smeh, vežbe disanja, fizička aktivnost ili promena okruženja (priroda, zelenilo, voda…).
3. Senzorni odmor – senzorna iscrpljenost ili iscrpljenost čula se događa najčešće od prekomerne upotrebe telefona, računara ili gledanja u ekran tv-a. Pored toga što može stvoriti zdravstvene probleme (vrat, oči…) može dovesti i do prekida intimnosti sa bliskim ljudima, jer vremenom, neosetno postajemo robovi rutine koja pred spavanje umesto razgovora, šetnje ili knjige podrazumevaju gledanje u telefon.
4. Kreativni odmor – biti kreativan ne podrazumeva samo stvarati umetnička dela, već se odnosi na periode kada se izmeštamo iz svakodnevnice, navika, poznate okoline i prepuštamo se maštanju i „igri“ kroz različite kreativne sadržaje. Na taj način se i naš um bistri i opušta. Retko ćemo osetiti da nam je potreban kreativni odmor, međutim kada primenimo kreativne aktivnosti, osetićemo rasterećenje i drugačiju, novu perspektivu sagledavanja stvari. Promena rasporeda u kući/stanu ili promena nameštaja je najjednostavniji i gotovo svima dostupan način za kreativno opuštanje.
5. Emotivni odmor – podrazumeva da možete bez kočnica govoriti i osećati to što osećate, prema sebi i drugima. Naravno, ovde se podrazumeva da osećanja nećemo „prosipati“ u poslovnom okruženju i sl. već se misli na kontekste koji to omogućavaju, sa bliskim ljudima u podrazumevajućim okolnostima. Bilo koja emocija koju ne dozvolimo sebi, sputamo je, potisnemo ili zabranimo, naći će put da se manifestuje (kroz plač, uznemirenost, mahnito ponašanje, glavobolju, zbunjenost…). Važno je da emocije budu „protočne“, koliko god da su teške i intenzivne, potrebno je da se setimo da ako dopustimo da ih osetimo, pustimo da prođu kroz nas, bez analize otkud tu i zašto tako na nas deluju, oslabićemo njihov intenzitet i vremenom će izgubiti moć nad nama. Pored toga, emotivni odmor možemo postići i kada provodimo vreme sa ljudima u koje imamo poverenja, sa kojima se smejemo i ne preračunavamo šta ćemo reći.
6. Društveni ili socijalni odmor – sličan je emotivnom odmoru, s tim što je emotivni odmor okrenut ka unutra, na naš unutrašnji doživljaj, a socijalni odmor ka spolja, na naše interakcije sa drugim ljudima. Ako vam se dogodilo da vas iscrpljuju besmisleni i prazni razgovori, ljudi koji misle isključivo na sebe, ogovaranje, kritikovanje drugih, tada vam je bio potreban društveni odmor. Najjednostavnije je odmoriti se postavljanjem jasnih granica i okružiti se ljudima koji nam prijaju i u čijem društvu se osećamo komotno.
7. Duhovni odmor – potreban je kada se osećate usamljeno, izopšteno, kao da nigde ne pripadate i više ne prepoznajete svoju svrhu. Duhovni odmor možemo postići kroz religiju, molitvu, kontakt sa ljudima koji imaju isti cilj kao i mi, npr. da ostavimo nešto produktivno za buduće generacije, volontiranje ili povezivanje sa prirodom čija moć nas podseća ko smo (šetnja kroz šumu, gledanje u nebo, zvezde, ptice, krošnje drveća…).
Najefikasnije bi bilo kada bi uspeli da asimiliramo svih 7 vrsta odmora kroz naš godišnji odmor, a između naizmenično svaki od njih u skladu sa mogućnostima.
Podsećati sebe da to što smo umorni, ne znači da smo slabi ili manje izdržljiviji od drugih, već da je to prirodna potreba organizma da održi balans kako bi prikupio energiju za nove izazove i zdravo funkcionisao.
Ako uspemo da nađemo vreme za sve druge, manje važne i na duže staze nevažne stvari, pronađimo vreme i za kvalitetan san, fizičku aktivnost, odlazak u prirodu, maštanje, razgovor sa psihoterapeutom, emotivno opismenjavanje ili gledanje u zvezde.
Na kraju, imamo jedno telo i jedan um koji treba da nas služe celog života, negujmo se i brinimo o sebi i svom zdravlju.
Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Maja Bukovac Bekčić, Specijalni pedagog, porodični savetnik i sistemski porodični psihoterapeut pod supervizijom, konsultaciju možete zakazati na DokTok platformi.
Onaj mentalni mi najviše treba. Da sedim i da blenem u veliko plavetnilo, i da ćutim, za promenu. To je ono što mi treba, i to jedno tri nedelje. Ali bojim se da bih posle toga pozvala medjunarodne selidbe Pro move, i preselila se negde na more. Ne bih više imala želju da se vratim kući, u život kakav vodim sada.