Piše: dr Aleksandra Radosavljević, lekar opšte prakse i specijalizant dermatovenerologije
Sigurno ste čuli da je nekom u vašem okruženju dijagnostikovan rak kože. Pre svega je potrebno definisati sledeće: reč „rak“ kože je danas izuzetno upotrebljavana i kao svaki drugi široko rasprostranjen naziv, nije precizan. Postoji više tipova „raka“ kože, od benignog bazocelularnog karcinoma koji se ne diseminuje, do melanoma, koji u krajnjoj fazi može i metastazirati. Postoje i tzv. prekancerozne lezije, koje same po sebi nisu maligne, ali mogu alterisati. Osim genetske predispozicije, tj. naslednog faktora koji je nemoguće izbeći, šta je to što mi možemo učiniti za svoju kožu da bismo izbegli nastanak raka kože?
Primarno, treba se zaštiti od sunčevog zračenja. To se može učiniti neizlaganjem od 10-17 časova u toku dana, kad je zračenje najintenzivnije, zaštitom odećom i šeširima sa širokim obodom, obućom, kao i korišćenjem SPF faktora. Faktor zaštite od sunca (SPF) je krucijalno koristiti ne samo leti, već uvek kada znamo da ćemo biti izloženi. Uvek treba birati sredstvo na kome je osim SPF, naglašeno da postoji i tzv. „filter“ od UVA zraka.
Detaljniju pažnju treba posvetiti SPF faktoru da bismo znali koji treba da odaberemo u moru sredstava koja se mogu naći u drogerijama i apotekama. SPF je definisan kao odnos doze sunčevog zračenja koja dovodi do crvenila kože zaštićene preparatom, u odnosu na količinu zračenja koja je potrebna da izazove crvenilo nezaštićene kože. Na ovaj način je definisano da je SPF zapravo mera u kojoj je koža zaštićena od UVB zračenja. Što je veći faktor, veća je zaštićenost. Međutim, nije bukvalna: npr. faktor pri korišćenju bilo kog od navedenih, treba obratiti pažnju na regije koje se često zaborave tokom nanošenja preparata: uši, šake i stopala. Takođe, treba paziti i na ponovno mazanje, tj. nanošenje preparata u više navrata, nakon svakog kvašenja kože.
Beta karoten, veoma popularan u medijima kada je reč o zaštiti od sunca, kao i tamnjenju kože, je zapravo derivat vitamina A. On je antioksidans, štiti kožu od oksidativnog stresa i sprečava stvaranje slobodnih radikala, štiti kožu od štetnog UV zračenja povećavanjem količine pigmenta. Korišćenjem beta karotena, koža postaje meka, glatka i sjajna.
Ishrana je treći, relativno kontraverzni faktor koji utiče na zdravlje kože, s obzirom koliko se oprečne informacije mogu naći u medijima. Jedino što je zaista tačno i što može zaštititi kožu od štetnih dejstava iz okoline je da mora biti raznovrsna i konzumirana uz dovoljnu količinu tečnosti. Hidratacija i optimalan unos proteina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i minerala, kao što utiču na zdravlje organizma iznutra, dovode i do optimalnog stanja kože. Dnevna konzumacija 1,5l vode i salate minimum uz jedan obrok, kao i šake voća dnevno treba da budu osnov za formiranje bilo kog plana ishrane.
Poslednje na šta treba obratiti pažnju, ali ne i najmanje bitno, već namerno ostavljeno za kraj – lična preventiva bez odlaska na pregled kože i dermoskopiju ne može imati efekta. Potrebno je minimum jednom godišnje odlaziti kod dermatologa na detaljan pregled kože i na dermoskopiju svih promena, bez obzira postoji li suspektna lezija ili ne.
Na ovu i druge teme vezano za vaše zdravlje ili zdravlje vašeg deteta, možete potražiti mišljenje lekara i specijalista iz udobnosti svog doma, a putem telefona ili računara. Posetite www.doktok.rs registrujte se i zakažite termin na Doktok platformi koja nudi besplatne zdravstvene konsultacije sa više od 100 stručnjaka različitih specijalnosti, među kojima su lekari opšte prakse, pedijatri, ginekolozi, internisti, ali i psiholozi i psihoterapeuti.
