Ta informacija zasnovana je na projekciji izbornog rezultata u državi Pensilvanija u kojoj je kandidat demokrata osvojio 20 elektorskih glasova. Prema projekciji CNN-a, Bajden sada ima 273 elektorska glasa, za pobedu neophodno 270. Donald Tramp trenutno ima 213.
Bajden vodi u Džoržiji i Nevadi. Severna Karolina je najavila da će konačne rezultate saopštiti do 12. novembra, a trenutno Tramp ima prednost na 98 odsto prebrojanih. Pobeda u ovoj državi donosi 15 elektorskih glasova.
Na Aljasci, koja donosi tri elektorska glasa, prebrojano je oko 50 odsto glasova i Tramp ima prednost.
Kamala Haris biće potpredsednica Sjedinjenih Država, navodi CNN. Ona će biti prva žena koja će obavljati tu funkciju. Takođe, biće prva na toj funkciji iz crnačke zajednice i poreklom iz južne Azije.
Bajden se u međuvremenu oglasio na svom Tviter nalogu. Napisao je da je počastvovan što su ga Amerikanci izabrali da vodi zemlju.
„Posao koji je pred nama biće težak, ali obećavam vam – biću predsednik svih Amerikanaca, bez obzira da li ste glasali za mene ili ne“, poručio je između ostalog Bajden.
Kako je izgledala jedna od najnapetijih trka za predsednika SAD prethodnih dana pogledajte na sledećem link-u.
Džo Bajden, rođen 20. novembra 1942. godine u Skrentonu u Pensilvaniji, aktivan je u američkoj politici 50 godina. Nakon završenih studija prava kratko je radio kao tužilac, a u Senat SAD izabran je 1972, sa svega 29 godina.
Mesec dana pošto je izabran za senatora savezne države Delaver, u decembru 1972, njegova tadašnja žena Nilija Hanter i jednogodišnja ćerka Naomi poginule su u saobraćajnoj nesreći, dok su njihovi sinovi, trogodišnji Bo i dvogodišnji Hanter teško povređeni.
Uprkos tragediji, saradnici su ga ubedili da se ne povlači iz Senata u koji je kasnije šest puta reizabran.
Sa drugom ženom Džil Džejkobs dobio je ćerku Ešli 1981. godine.
Godine 2015. doživeo je još jednu tragediju, pošto je njegov stariji sin Bo umro od tumora na mozgu.
Bajdenu je ovo inače treći pokušaj da postane predsednik SAD, nakon neuspeha na demokratskim predizborima 1988. i 2008.
Senator je više od 35 godina (od 1973. do 2009.), a od 2009. do 2017. bio je na funkciji potpredsednika SAD.
