„Medijske radnike i nevladine organizacije napadali su vladini i provladini mediji. Diskriminacija žena, Roma i drugih etničkih manjina, LGBTI osoba i socijalno ugroženih bila je široko rasprostranjena“, stoji u ovogodišnjem izveštaju, prenosi Glas Amerike.
U izveštaju stoji i da je postignut zanemarljiv napredak u privođenju pravdi osumnjičenih za krivičnu odgovornost u vezi sa zločinima počinjenim u prošlosti. Za policijske predstavnike kaže se da „nisu odgovarali zbog zlostavljanja građanja“.
Ističe se da su u brojnim delovima Evrope nezavisni i kritički glasovi ugušeni – dok su branitelji ljudskih prava, nevladine organizacije, mediji i opozicioni lideri bili mete protivpravnog hapšenja i pritvaranja. Vlasti u Poljskoj, Gruziji, Kirgistanu i Turskoj nastavile su, kako se ističe, sa narušavanjem nezavisnosti pravosuđa, slabeći važnu kontrolu izvršne vlasti. U Rusiji, Belorusiji i nizu drugih zemalja vlasti su uvele razna ograničenja slobode izražavanja i slobode medija, upozorava Amnesti internešenel.
Dodaje se i da su se novinari u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj suočili sa stotinama tužbi za klevetu, koje su često protiv njih podnosili političari, kao i da su Bugarska, Češka i Slovenija zadirali u nezavisnost i pluralizam javnih radiodifuznih servisa.
