izvor
Nema informacija o uzroku požara na nesanitarnoj deponiji Buljanka kod Paraćina. Građanima koji su u blizini je savetovano da zbog gustog dima i mogućeg širenja toksičnih gasova ne borave na otvorenom u okolini deponije, a ovaj slučaj još jednom je otvorio pitanje štete od požara na deponijama. Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije je rekao za Insajder da je već mnogo puta dokazano da pri požarima na nesanitarnim deponijama gde se odlaže raznorazni otpad, dolazi do oslobađanja visokotoksičnih materija koje imaju kancerogeno i mutageno dejstvo.
„Te materije prvo dolaze u vazduh kroz dim koji se emituje. I građani bi trebalo da izbegavaju po svaku cenu da se izlažu tom dimu. Drugi način prenošenja tih zagađujućih materija je kroz zemljište, odnosno kroz useve, kada taj dim padne na kraju dana na zemlju, on ulazi u lanac ishrane. I te zagađujuće materije, koje su dosta dugovečne, zatim ulaze u životinje, životinje jedu te useve, i na kraju završavaju na našem stolu“, naveo je Dejan Lekić.
Kaže da su to sve dokazane stvari i da su sve studije poslednjih godina pokazale da zagađujuće materije sa gorećih deponija na kraju završavaju na najgorem mogućem mestu, a to je u ljudskom organizmu.
Napominje da institucije u ambijentalnom vazduhu mere standardne parametre koji nisu direktno povezani sa situacijama kao što je požar na deponiji, koji može da se nazove i jednom vrstom akcidentsnog događaja.
Još iz ove rubrike
„Druga stvar, vi kada imate merna mesta raspoređena po teritoriji zemlje, vi na neki način birate to mesto tako da ono bude reprezent nekog stanja. Stavite u naseljena mesta, stavite van naseljenih mesta, da bi imali neko merenje van uticaja zagađenja. Međutim, kada vi imate požar na deponiji, prvo pitanje koje se postavlja: gde ćete vi da merite? Ako vetar duva na sever, a vi stavite to merno mesto na jug, onda vi nećete uhvatiti ništa. Opet, ako ga stavite direktno u dim, a taj dim ne ide ka naseljenom mestu, vi ćete dobiti preterano velike vrednosti. Posebno, vi ne merite ono što je najopasnije, što se emituje u vazduh sa te deponije. Dakle, kod nas u Republici Srbiji, koliko je meni poznato, ne postoji laboratorija koja je u mogućnosti da akreditovano meri dve najopasnije zagađujuće materije koje se emituju pri požarima na deponijama, to su dioksini i furani“, rekao je Lekić.
Kako kaže, kada je reč o požarima na deponijama, stvar je relativno jednostavna – treba se ukloniti iz dima fizički, ako ste na putanji tog dima.
„Ukoliko je vaša kuća, vaš stan na putanji tog dima, zatvorite prozore i pokušajte da zapušite te prozore, ne dozvolite da dim uđe“, ukazao je.
Na pitanje šta bi podrazumevala odgovorna prevencija, Lekić je istakao da je potreban sistemski pristup.
„Vi morate da ovaj problem rešavate, vi morate da povećavate broj uređenih deponija, takozvanih sanitarnih deponija, eventualno, to je već naprednije nešto, to je u Beogradu delimično urađeno – da procenite mogućnost konstrukcije spalionica. Dakle, vi morate da otpad prvo razdvajate, deo reciklirate, organski otpad odvojite, i ono što preostane da deponujete na takozvane sanitarne deponije, koje imaju mehanizme za zaštitu od požara“, ukazao je sagovornik Insajdera.
Kako napominje, kada se ne bi odlagao organski otpad na deponiji, smanjila bi se i verovatnoća izbijanja požara.
