Seminar je bio namenjen novinarima, urednicima, vlasnicima lokalnih i regionalnih medija, kao i dopisnicima beogradskih medija i medijskim profesionalcima iz regiona Zapadne Srbije.
Obuku su vodile advokatica Gordana Konstantinović iz Beograda, stručnjak za medijsko pravo i Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu. Moderatorka je bila Olivera Milošević, potpredsednica Udruženja novinara Srbije i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu i Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
„Svrha ovog projekta je edukacija novinara za izveštavanje o istražnim i sudskim postupcima, radu pravosudnih organa, kao i o zakonskim okvirima koji propisuju šta je dozvoljeno, a šta ne prilikom izveštavanja o nesrećama i krivičnim delima“, kaže Irena Kunić iz Regionalne inicijative RID.
Cilj seminara je da se preduprede eventualne tužbe i sudski sporovi, koji su u porastu upravo zbog nedovoljnog poznavanja ove osetljive materije.
„Nakon istraživanja Udruženja novinara Srbije i zajedno sa Regionalnom inicijativom RID došlo se do zaključka i konkretnih podataka da sve više tužbi koje dobijaju mediji potiču sa lokalnog nivoa, a zapravo uzrok je najčešće nedovoljno poznavanje pravne materije, od terminologije, faza krivičnog postupka, do označavanje stranaka i svega ostalog što pravnici ipak bolje znaju. Suština je needukovanost novinara i nepostojanje kapaciteta u lokalnim medijima da ima novinara koji će se specijalizovati za bavljenje određenim temama. Novinari na lokalnom nivou uglavnom rade sve teme, moraju da budu univerzalne ‘sveznalice’, ali u svakom slučaju dovoljno je neznanja i nepoznavanja ove materije da se napravi jedan ovakav seminar, što je između ostalog prepoznalo i Ministarstvo kulture i informisanja koje sufinansira ovaj projekat“, rekla je Olivera Milošević.
Da novinari prave velike greške, ne samo u pogledu „crne hronike“, već uopšte kada sastavljaju svoje tekstove, mišljenja je Vida Petrović Škero.
„Kada govorimo o ‘crnoj hronici’ veoma često se krši prezumpcija nevinosti. Objavljuje se ono što ne bi smelo, bez obzira što je to neko čak i na konferenciji za štampu izjavio, jer ako to otkriva ono što ne bi smelo da se kaže, novinar to mora da zna. Od toga se prave veliki problemi, postoji veliki broj slučajeva pred sudom i naravno Savet za štampu, takođe, ima veliki broj žalbi koje stižu zato što se krše različita prava, i zbog kojih novinar, glavni urednik i izdavač moraju da plate naknadu štete onome kome su povredili neko pravo“, kaže Škero i dodaje:
„Ono što je veoma bitno to je da građani nemaju svoje pravo, a to je da imaju istinito, tačno obaveštavanje, jer to je ustavno pravo. Država ovo ima u vidu i svi mi znamo da je sada veliki problem u postupku pridruživanja EU kako mediji funkcionišu. Novinari kažu da nemaju slobodu, ali tu slobodu izražavanja novinar mora da izgradi, a da bi je izgradio mora da zna neke stvari koje ne regulišu samo procesni zakoni pred sudom, nego regulišu zakoni u vezi toga kako novinar mora da izveštava. Svrha svega toga je da ovde pokušamo da neke stvari znamo, a da ne kažemo da svaka struka, naročito novinarska, mora stalno da usavršava neka svoja znanja. Standardi se stalno povećavaju i prakse evropskih institucija se šire, tako da svaki novinar bi to trebao da zna, jer prva presuda u Srbiji koja je bila, bila je zbog kršenja prezumpcije nevinosti. Moramo znati kako se to dešava i šta se radi, ne bi li napravili jedno kvalitetno, nezavisno, objektivno novinarstvo koje neće imati takve probleme.“
Na pitanje koji su najčešći slučajevi koji završavaju pred sudom, Škero kaže:
„Neshvatanje da javne ličnosti imaju obavezu da nešto trpe i neshvatanje veoma često kada se govori o istinitosti, da činjenica što ste preuzeli informaciju od drugog medija ili što je negde to izrečeno, ne znači da to ne treba da proverite i da to nije nešto što će odložiti vašu medijsku odgovornost, proizilazi da su najčešći slučajevi povreda prava ličnosti i prezumpcija nevinosti“, zaključuje Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije.
—
Projekat realizuje Regionalna inicijativa RID
