izvor
Saopštenje prenosimo u celosti:
Idemo u susret novoj školskoj godini, koja deci donosi radost druženja i otkrivanja novih svetova, a roditeljima uglavnom brige. ALI NEKIM BRIGAMA U ŠKOLI NIJE MESTO.
Skoro da nema osobe koja nije bar na neki način informisana da se „nešto desilo u osnovnoj školi u Mrčajevcima“. Tišina koja je ječala iza vrata ove škole ostavila je prostora za teorije zavere, ali i za opravdana pitanja i bojazan svakog roditelja za ono što nam je najbitnije na svetu, a to je pitanje da li su nam deca bezbedna u školi!?
Svesna da pogrešna reč može da izazove mnogo više od ćutanja, ipak mislim da moramo da progovorimo o problemima, jer samo tako možemo da ih rešimo. Vrlo je važno bilo, a vreme za to je prošlo, da se pošalje jasna poruka da nasilnici ne smeju biti zaštićeni i da značaj zlostavljanja ne sme biti umanjen bez obzira na socijalni i materijalni položaj porodica i nasilnika i žrtve.
Još iz ove rubrike
Dakle, krajem prethodne školske godine u zgradi Osnovne škole u Mrčajevcima desilo se nasilje. Meštani, pre svega roditelji, bili su šokirani i uznemireni. Dete nad kojim je izvršeno nasilje trpi posledice već mesecima, do danas. Sve ove okolnosti bude vrlo opravdanu uznemirenost javnosti.
Očigledno je da Škola kao ustanova nije pravovremeno odreagovala i nije poslala jasnu poruku da nasilje u školi ne sme biti tolerisano, posebno posle stravičnog zločina u Ribnikaru. A da li nas je Ribnikar opametio i nečemu naučio? Zašto škole i tužilaštvo i dalje beže od institucionalizacije nasilja? Ovo, nažalost, nije prvi slučaj bežanja od blagovremenog i zakonski obaveznog postupanja.
Školama su i te kako na raspolaganju Zakonom propisani instrumenti, kao podrška i u prevenciji nasilja i u slučajevima nasilja, Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, te nacionalna platforma za prevenciju nasilja „Čuvam te“, koja je namenjena edukaciji učenika, nastavnika i roditelja. Pitam se da li se i koliko ovi Zakonom obavezujući protokoli koriste i da li su škole odgovorne ukoliko prema istim ne postupaju.
Da li je u školi u Mrčajevcima Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja postupio u skladu sa procedurom i odredio nivo nasilja, da li je preduzeo mere ili ne, u zakonski propisanim rokovima, ili se zajednici šalje jasna poruka da se mere zapravo preduzimaju kako bi nasilnički događaj zaobišao institucionalnu proceduru? Da li je škola trebalo da komunicira sa javnošću kako bi se poslala poruka da se otvoreno i profesionalno radi na suzbijanju nasilja? Citiraću samo jedan deo iz Pravilnika: „Ukoliko je komunikacija sa medijima neophodna, odgovoran je direktor…“
I konačno, ako je u ovako ozbiljnoj situaciji Škola pokazala krajnju neprofesionalnost i nemogućnost nošenja sa kriznom situacijom, pitam se koliko je slučajeva nasilja pre ovog nemilog događaja takođe završilo „pod tepihom“.
Ako je škola obrazovno-vaspitna ustanova, da li je njen cilj da učenici savladaju tablicu množenja, razlomke i vrste beskičmenjaka, ili je podjednako važno da razviju komunikaciju i saradnju, poštovanje različitosti i toleranciju? Da li ti mali ljudi treba samo da napune glave podacima iz prošlosti ili treba da predstavljaju civilizacijski pomak svoje porodice i postanu nosioci bolje budućnosti društva kao celine? Konačno, da li je jedan od najvažnijih ciljeva obrazovanja i vaspitanja naučiti da je nasilje neprihvatljivo, nedozvoljeno i kažnjivo? Da li je škola u Mrčajevcima, na čelu sa direktorkom, ogledalo takve ustanove? Ili je ta ista škola zapravo svojim postupanjem dovela do toga da i danas zlostavljeni učenik trpi dvostruko nasilje? Koju poruku škola šalje ostalim učenicima da prepoznaju, shvate i eventualno prijave nasilje?
Mnogo je pitanja i sumnji. Učenje počinje u porodici, u školi raste i razvija se. Jer gde bi se, ako ne u školi, znanje pretvaralo u mudrost, a dete u ličnost spremnu za život? Zar upravo škola nije mesto gde se stiču prave životne veštine, vrednosti i temelji za budućnost?
Violeta Marković
Odbornica Narodne stranke
Skupštine grada Čačka
