izvor
Građani u pojedinim delovima Srbije koji televizijski signal primaju preko antene odnedavno mogu da gledaju i kanale koji nemaju dozvolu za zemaljsku pokrivenost na tim područjima. Telekom Srbija potvrdio je Udruženju novinara Srbije (UNS) da je u okviru šestomesečnog promotivnog perioda otključao paket Arena Plus, odnosno MUX 3, čime je oko 30 kanala postalo dostupno bez dodatne naknade.
UNS navodi da su ga novinari iz Blaca, Knjaževca i drugih mesta obavestili da putem antene mogu da primaju kanale poput Informera, Kurira i Arena sporta, iako oni nemaju dozvolu za zemaljsku pokrivenost na tim područjima.
Direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić rekao je UNS-u da je reč o promociji koja će trajati šest meseci. Paket MUX 3 do sada je bio dostupan korisnicima koji su plaćali uslugu „Antena plus“.
Lučić je naveo da Telekom želi da tokom promotivnog perioda ispita interesovanje građana za ovu uslugu, budući da kompaniji ističe petogodišnji ugovor sa Emisionom tehnikom i vezama.
„Čisto da imamo predstavu: u Srbiji je više od 300.000 satelitskih korisnika, dok je MUX 3 plaćalo njih 6.000. Zato do kraja godine želimo da vidimo koliko bi ljudi bilo spremno da se pretplati, pa da odlučimo da li da nastavimo taj servis sa Emisionom tehnikom ili ne“, rekao je Lučić.
Kako navodi UNS, otključavanje MUX-a 3 otvorilo je pitanje kako je moguće da se putem terestrijalnog emitovanja distribuiraju kanali koji nemaju dozvolu za zemaljsku pokrivenost na određenim područjima.
UNS: Zakon predviđa javni konkurs za terestrijalno emitovanje
Član 103 Zakona o elektronskim medijima propisuje da se dozvola za pružanje televizijske medijske usluge u slobodnom pristupu putem terestrijalnog digitalnog prenosa izdaje na osnovu javnog konkursa koji raspisuje Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
Na pitanje UNS-a po kom osnovu se kanali koji nemaju dozvolu za pokrivenost na određenim područjima sada emituju preko antene, Lučić je odgovorio da su oni deo MUX-a 3 i da je njihovo emitovanje privremenog i promotivnog karaktera.
Advokat UNS-a Gordana Konstantinović ocenila je, međutim, da promotivni period ne može biti osnov za zaobilaženje Zakona o elektronskim medijima.
Ona je navela primer Informera, koji je 2025. godine vratio dozvolu za beogradsku pokrivenost, dok je sada, prema njenim rečima, kroz ponudu MTS-a omogućen njegov terestrijalni pristup širem auditorijumu.
„Ako postoji Zakon koji treba da važi za sve i onda postoji situacija u kojoj se ZEM zaobilazi, onda se obesmišljava sve što je Zakonom propisano“, rekla je Konstantinović.
Profesor Rade Veljanovski, koji je učestvovao u izradi poslednjeg Nacrta izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima, ocenio je da je takva praksa nezakonita.
„Potpuno je jasno da je to nezakonito, jer to Telekom to ne može da uradi na svoju ruku – da nekim privilegovanim medijima dopusti mogućnost da oni budu bliže auditorijumu nego neki drugi mediji“, naveo je Veljanovski.
Prema njegovim rečima, dozvole za terestrijalno emitovanje koje korisnici mogu da primaju putem antene može da izda samo Savet REM-a.
Veljanovski je dodao da po Zakonu pravo na besplatni prijem signala imaju javni servisi, dok besplatno terestrijalno emitovanje kanala koji nisu dobili dozvolu na javnom konkursu nije predviđeno Zakonom.
REM nije odgovorio na pitanja UNS-a
UNS se obratio REM-u sa pitanjem po kom osnovu je pojedinim televizijama omogućeno besplatno terestrijalno emitovanje, kada Zakon predviđa da se to pravo stiče putem javnog konkursa.
UNS je pitao i da li su Telekom ili Emisiona tehnika i veze dostavljali REM-u podatke o broju korisnika usluge „Antena plus“. Odgovor, kako navodi UNS, nije dobijen.
Otvara se i pitanje tržišne konkurencije, s obzirom na to da emiteri koji dobijaju regionalne ili nacionalne dozvole plaćaju propisane naknade za pokrivanje teritorije, dok su kanali uključeni u MUX 3 sada dostupni korisnicima antene bez dodatne naknade.
UNS je zbog toga pitanje uputio i Komisiji za zaštitu konkurencije, koja je odgovorila da su pitanja emitovanja regulisana Zakonom o elektronskim medijima i Zakonom o elektronskim komunikacijama, čiju primenu i nadzor obavlja REM.
Komisija je navela da ne može da vodi postupke za radnje koje nisu regulisane Zakonom o zaštiti konkurencije, već drugim zakonima, uz napomenu da treba razlikovati zaštitu konkurencije od takozvane nelojalne konkurencije.
