izvor
Saopštenje prenosimo u celosti:
Institut za evropske poslove upozorava da prve odluke novog vlasnika N1, Nove, Nova.rs, Danasa i Radara ne mogu da se posmatraju kao obične poslovne odluke, posebno u trenutku kada Srbija ulazi u novu izbornu kampanju. Vlada je 7. septembra zatražila raspuštanje parlamenta, a vanredni parlamentarni izbori očekuju se već u oktobru.
Skidanje „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ i premeštanje „Utiska nedelje“ sa Nove na N1 zato nisu samo pitanja programske šeme. Reč je o tome šta se događa sa poslednjim velikim medijima koji nisu pod direktnim ili indirektnim uticajem vlasti baš u trenutku kada građani treba da donesu jednu od najvažnijih političkih odluka.
Scenario smo već gledali.
Grčka Antena grupa je krajem 2009. kupila Foks televiziju, od koje je nastala Prva, a zatim je ušla i u vlasništvo B92. Promenom medijskog zakonodavstva omogućena je koncentracija koja ranije nije bila dozvoljena, pa je REM 2015. formalno odobrio da Antena objedini vlasništvo nad Prvom i B92.
Ali još 2014. sa B92 je uklonjen „Utisak nedelje“. B92 je tada bio televizija sa nacionalnom pokrivenošću i oko 7,3 odsto ukupne televizijske publike. Obrazloženje je bilo komercijalno, a emisiji je ponuđen prelazak na znatno manji B92 Info.
Ako je to zaista bila dobra komercijalna odluka, njen rezultat je teško braniti: B92 je sa 7,3 odsto udela u gledanosti 2014. pao na svega 2,2 odsto do 2023. godine.
Dakle, ono što je predstavljeno kao poslovna racionalizacija nije sačuvalo ni politički značaj ni tržišnu poziciju B92. Nekada jedan od ključnih nacionalnih medija i simbol nezavisnog novinarstva danas ima višestruko manji udeo u publici i neuporedivo manji politički uticaj.
Nekoliko godina kasnije, B92 i Prva prodati su privredniku bliskom vlastima. Neposredno pre toga državni Telekom Srbija platio je oko 195 miliona evra za njegov kablovski biznis, a zatim su Prva i B92 kupljeni za oko 180 miliona evra.
Formalno su to bile odvojene transakcije. Ali ono što je za građane Srbije važno jeste ishod: još manje nezavisnog političkog sadržaja, još slabija medijska konkurencija i još veća koncentracija uticaja.
Danas se isti strah javlja u još ozbiljnijem trenutku.
Srbija je prema Fridom Hausu hibridni režim, a Reporteri bez granica je 2026. svrstavaju na 104. mesto od 180 država po slobodi medija, naspram 63. mesta 2013. godine. OEBS/ODIHR godinama beleži sistemsku prednost vladajuće stranke, zloupotrebu državnih resursa, pritiske na birače i snažan uticaj vlasti na medijsko okruženje.
Predstojeći izbori zato dodatno povećavaju odgovornost svakog vlasnika nezavisnih medija. U izbornoj kampanji pristup pluralnim informacijama nije pitanje ukusa niti poslovne strategije, već osnovni uslov da građani mogu slobodno da formiraju političku volju.
Institut za evropske poslove ne tvrdi da zna šta se dogovara iza zatvorenih vrata, niti da postoji dokazani politički dogovor sa novim vlasnikom, ali šta god da se iza tih vrata događa, jedno već znamo: ovakav proces smo jednom prošli i njegov ishod nije bio dobar ni za građane Srbije, ni za novinare, ni za slobodu medija.
Posledice tog procesa živimo i danas.
Zato Alpak kapital i njegov direktor Pedro Vargas David moraju jasno da odgovore da li će zaštititi uređivačku nezavisnost N1, Nove, Nova.rs, Danasa i Radara, posebno tokom predstojećih izbora, ili ćemo ponovo gledati isti obrazac: prvo „komercijalna odluka“, zatim slabljenje kritičkog sadržaja, a na kraju još uži prostor za slobodne medije.
Scenario je već viđen. Ovoga puta u njega ulazimo neposredno pred izbore.
