izvor
Uoči predstojećih vanrednih parlamentarnih izbora, u izrazito polarizovanom političkom ambijentu izdvajaju se dve velike suprotstavljene grupe – vlast predvođena Srpskom naprednom strankom i studentski pokret, dok ostaje otvoreno pitanje kako će na izbore izaći opozicione stranke. Deo opozicije najavljuje podršku studentskoj listi, dok se druge stranke udružuju u više kolona ili pripremaju samostalan nastup. Politikolog Cvijetin Milivojević upozorava da bi usitnjavanje opozicije moglo dovesti do toga da samo jedna opoziciona lista pređe izborni cenzus.
Milivojević navodi da bi, prema istraživanjima u koja je imao uvid, u slučaju da se opozicija grupiše u dve liste – jednu nacionalnu i jednu proevropsku – obe mogle da pređu cenzus.
„Ne postoji teorijska mogućnost da sve četiri prođu. Ne postoji teorijska mogućnost ni da tri prođu, a bogami ne postoji teorijska mogućnost ni da dve prođu. Znači, u tom slučaju može preći jedna cenzus“, rekao je Milivojević.
Prema njegovoj oceni, opozicione stranke trebalo bi da razmisle o širem okupljanju, posebno zato što deo opozicije još nije definitivno odlučio da li će učestvovati na izborima.
Među strankama koje su se, prema njegovim ranijim navodima, opredelile za izlazak u različitim grupacijama su Stranka slobode i pravde, Srbija centar i Građanski pokret Solidarnost, zatim Narodni pokret Srbije, Ekološki ustanak i Novo lice Srbije, dok su Novi DSS i stranke desnice najavile zajednički nastup. U posebnoj koloni trebalo bi da budu Branimir Nestorović i Narodna stranka.
Milivojević očekuje da bi broj izbornih lista mogao da bude i veći, podsećajući na zakonske izmene prema kojima jedan birač može da potpiše podršku većem broju lista.
„Može se prijaviti koliko hoće, koliko Vučić proceni da mu je potrebno da bi imao većinu u svim biračkim odborima, u svim izbornim komisijama“, rekao je Milivojević, iznoseći svoju procenu mogućih posledica takvih pravila.
Studentska lista kao „catch-all“ opcija
Govoreći o studentskoj listi, Milivojević je ocenio da bi ona, ukoliko želi da privuče birače različitih političkih opredeljenja, morala da bude svojevrsna „catch-all“ lista, odnosno da okupi što širi spektar društva.
On smatra da bi na njoj trebalo da budu zastupljeni ljudi različitih političkih i društvenih pogleda, navodeći kao primere rektora Vladana Đokića i profesora Mila Lompara.
„Ta lista mora biti upravo tako, da ima taj foto-robot kako ga je imala na početku. Da li su to ta imena, nije važno. Ali logično je da tu ostane, po meni, i rektor, ali je logično da ostane i Lompar. Ili nijedan. Možda je i to rešenje. Ja čak imam i drugi predlog. Mislim da bi građani oduševljeno prihvatili da studenti kažu ’Mi smo se sad šalili, niko od njih nije na listi, u stvari mi njih čuvamo za izvršnu vlast’“, rekao je Milivojević.
On smatra i da bi studenti listu trebalo da predaju tek u zakonskom roku, odnosno 21 dan pre izbora, kako bi prethodno mogli da vide ko će se naći na listi koju predvodi Aleksandar Vučić.
Milivojević je govorio i o izbornoj noći, kritikujući ranije Vučićeve izjave o objavljivanju izbornih rezultata i ocenjujući da predsednik ne bi trebalo da preuzima ulogu izborne komisije.
Petrović: Dve liste mogle bi da pokupe najveći deo glasova
Sociolog Dalibor Petrović ocenjuje da bi, ukoliko na izbore izađe veliki broj birača, dve dominantne liste mogle da osvoje najveći deo glasova, zbog čega bi manjim političkim organizacijama bilo teško da očekuju ulazak u parlament.
Ipak, Petrović ne isključuje mogućnost da neke političke organizacije u narednom periodu odustanu od samostalnog izlaska i podrže studentsku listu.
„Još postoji nada i šansa da neke političke organizacije podrže ideju da se stvari restartuju u narednom periodu“, rekao je Petrović.
On smatra da bi čak i u slučaju pobede studentske liste bilo teško očekivati da bi takva vlast stabilno funkcionisala tokom čitavog mandata.
„Ko god misli da jedna tako velika lista može, da kažem, u nasleđu nečega što je potpuno rasturena država stabilno da vlada četiri godine, vrlo teško“, rekao je Petrović.
Prema njegovoj oceni, u takvom scenariju relativno brzo bi mogli da se stvore uslovi za nove izbore, na kojima bi političke organizacije lakše mogle da nastupe samostalno.
Govoreći o različitim političkim stavovima koji postoje unutar studentske liste, Petrović je ocenio da u ovom trenutku postoje pitanja „višeg i nižeg reda“.
„U ovom trenutku, ono kada studenti kažu država ili mafija, to je pitanje višeg reda od toga da li mi kažemo sada Evropska unija ili ne Evropska unija i tako dalje“, rekao je.
Petrović je dodao da pitanje evropskih integracija neće nestati i da će se politika njime baviti i u narednom periodu. Opozicione stranke, prema njegovoj oceni, trebalo bi da prepoznaju trenutak i građanima koji se dvoume ponude jasan stav o evropskom putu, ali istovremeno podrže smenu aktuelne vlasti.
„Da, mi ćemo se zalagati da ipak evropski put bude očuvan i borićemo se za to, ali ovo je trenutak da sklonimo režim koji sigurno nas odvodi sa evropskog puta“, rekao je Petrović.
On je zaključio da pad aktuelne vlasti, iz te perspektive, može predstavljati put ka očuvanju evropskog pravca Srbije.
Kako opozicija izlazi na izbore
Prema dosadašnjim najavama, Stranka slobode i pravde, Srbija centar i Građanski pokret Solidarnost trebalo bi da na vanredne parlamentarne izbore izađu na zajedničkoj listi.
Pokret slobodnih građana saopštio je, međutim, da neće učestvovati na izborima, jer nije došlo do formiranja jedinstvene liste parlamentarne opozicije.
Prethodno su odluku o bojkotu i podršci studentima doneli Zeleno-levi front, Demokratska stranka, Kreni-Promeni i Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića. Glavni odbor Srpskog pokreta Dveri još krajem juna odlučio je da podrži buduću studentsku izbornu listu.
Na izbore u oktobru izaći će i koalicija „Narodna Srbija“, koju čine Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića, Novo lice Srbije Miloša Parandilovića i Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića. Ranije se spekulisalo da bi deo te koalicije mogao da bude i Pokret za decentralizaciju Srbije Dragana Milića iz Niša.
Glavni odbor Monarhista – Pokreta za Kraljevinu Srbiju početkom septembra odlučio je da na predstojeće izbore nastupi zajedno sa Novom Demokratskom strankom Srbije Miloša Jovanovića, u okviru koalicije NADA, na listi „Autentična desnica“.
Prikupljanje potpisa za kandidature tako će predstavljati jedan od prvih testova za izborne grupacije, dok će konačan broj lista i njihova struktura biti među ključnim faktorima koji bi mogli da utiču na raspodelu glasova i prelazak izbornog cenzusa.
