Za jedan od najčešćih prekršaja, prekoračenje brzine, vozači bi možda mogli da pomisle da, budući da su iz druge zemlje, koja pritom nije deo EU, neće morati da odgovaraju.
Međutim, slučaj koji se jednom vozaču iz Srbije dogodio u Sloveniji to demantuje.
Naime, čoveku koji je za oko 15 kilometara na čas prekoračio brzinu, na njegovu beogradsku adresu je oko pola godine kasnije stigla kazna za taj prekršaj u iznosu od 250 evra.
Još iz ove rubrike
„Ukoliko vam na kućnu adresu stigne kazna, nemojte olako shvatiti, konsultujte se sa advokatom i vidite koja su vaša prava jer vas u suprotnom to može skupo koštati“, kaže Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Svaki vozač sa našim tablicama koji se oglušio o prekršajni nalog ili kaznu, ima problem ako je snimljen kamerom, jer čak i najmanja opština u nekoj od zemalja članica EU protiv njega može da pošalje prijavu jedinstvenom telu EU i zatraži sankcije.
Ako se to dogodi, vlasnik automobila će na prvom graničnom prelazu saznati da mu je ulazak zabranjen, a skidanje sa ove liste može potrajati i nekoliko godina.
„Ukoliko u inostranstvu uzimate rentakar vozilo morate biti svesni da ukoliko napravite saobraćajni prestup tim vozilom, možete odgovarati ne samo pred sudom te države već vas može i rentakar kompanija tužiti za nadoknadu štete koju ste prouzrokovali tim vozilom“, istakao je Okanović.
Od zemalja u koje državljani Srbije trenutno mogu da uđu, tri su članice Evropske unije, i četvrta je Grčka kao krajnja destinacija.
Budući da veliki broj srpskih turista u Grčku na letovanje ide sopstvenim prevozom, na njih se primenjuju propisi EU kada su u pitanju saobraćajni prekršaji.
