Aleksandar Vasić za Jutarnji program RTS-a kaže da još nismo u fazi da svi građani moraju da imaju poresko sanduče od sledeće godine, ali da dostava u elektronskom obliku ulazi na velika vrata u poreski sistem.
„Ono što treba da znamo je da će građani svoje elektronske sandučiće imati na portalu e-Uprava, a firme koje podnose poreske prijave preko portala Poreske uprave oni već imaju sanduče na tom portalu“, objašnjava Vasić.
Da li svi moraju da imaju poresko sanduče
Prema njegovim rečima, Zakon o poreskom postupku je definisao način dostave poreskih rešenja i on može biti poštom, ličnom dostavom putem dostavljača, putem elektronske pošte ili slanjem u e-sanduče.
„Ono što će biti generalno pravilo da oni koji poreske prijave predaju u elektronskom obliku njima će se dostavljati elektronski poreska rešenja, a oni koji dostavljaju poreska rešenja u papirnom obliku njima bi i dalje dostava trebalo da se vrši poštom“, ističe Aleksandar Vasić.
Dodaje da je za poreska rešenja poreza na imovinu predviđeno da se dostavljaju u elektronskom obliku ako se građanin registrovao na portalu e-Uprava.
Ono što može biti problem u sprovođenju svega ovoga, kaže Vasić, jeste da postoji jedan deo građana koji je izvršio registraciju na portalu e-Uprava, da bi iskoristio neke druge pogodnosti kao što su zakazivanje za vađenje ličnih karata, pasoša itd, ali da ne koristi svakodnevno portal.
„Onog momenta kada se registrovao smatra se da koristi portal e-Uprava i njima će biti dostavljano u elektronskom obliku“, ističe poreski savetnik.
Dodaje da za sada zakonom nije predviđeno da se poreski obveznici na neki drugi način obaveštavaju o pristizanju poreskih rešenja.
„Ono što smo mi sugerisali jeste da se radi na poboljšanju ovog servisa, pa da se dostavlja rešenje na mejl ili SMS porukom“, kaže Vasić.
Smatra da u Srbiji još nije praksa da mali poreski obveznici, odnosno građani, angažuju poreske savetnike.
Dodaje da ono što zakonodavac mora voditi računa jeste da digitalizacija, kao strateška stvar Vlade je definisana dobro, ali da se mora voditi računa i o kontekstu u kome se to radi i o stepenu digitalne pismenosti građana.
Kako se računa dan dostavljanja rešenja
Smatra se da je neopravdano prošla van interesovanja jedna od stvari koja je još prošle godine promenjena, a to je kako se sada računa dan dostavljanja rešenja, odmah ili sa nekim zakonskim rokom.
Dostavljanje poreskih rešenja se smatra onog dana kada je rešenje primljeno. To su situacije kada se dostavlja poštom.
„Prošle godine je promenjen Zakon o poreskom postupku i tada je definisano da se rešenja koja se dostavljaju u elektronsko sanduče smatraju dostavljenim danom postavljanja u sanduče. To može praviti popriličan problem“, kaže Vasić.
Ako poreski obveznik, objašnjava poreski savetnik, dana kada je Poreska uprava postavila rešenje ne pročita to rešenje, njemu se značajno skraćuju rokovi za žalbu koji teku od momenta dostave.
Što se tiče poreza na imovinu i načina obračuna osnovice, tu se suštinski ništa nije promenilo.
„I dalje se osnovica računa prema vrsti nepokretnosti, površini i prosečnoj ceni kvadrata u određenim zonama. Podelu opština na zone i prosečnu cenu kvadrata donose jedinice lokalne samouprave“, rekao je Aleksandar Vasić.
Dodaje da se samo jedna stvar promenila, a to je da će stanovi koji su kategorizovani za obavljanje delatnosti ili oni stanovi koji se u potpunosti ili pretežno koriste za obavljanje delatnosti oporezovati kao poslovni prostor.
Ko može da bude oslobođen poreza na imovinu
U smislu poreskih oslobađanja se ništa nije menjalo.
„Porez na imovinu se i dalje ne plaća na pravo svojine zemljišta do 10 ari, pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta do 10 ari. Porez na imovinu ne plaćaju ambasade i konzularna predstavništva, crkve i verske zajednice i porez se ne plaća na objekte za primarnu poljoprivrednu proizvodnju“, naglašava Vasić.
Ističe da je porez na nasleđe i poklon deo Zakona o porezu na imovinu. Uvodi se oporezivanje nasleđene odnosno poklonjene digitalne imovine, a poreska oslobađanja su ostala ista.
Neće se plaćati porez na poklon primljen od jedne osobe u jednoj godini do 100.000 dinara.
Što se tiče pomoćnih objekata, poreski savetnik objašnjava da je Zakon o porezu na imovinu regulisao da se porez plaća na sve nepokretnosti.
„Ni do sada ništa od nepokretnosti nije bilo izuzeto. Pomoćni objekti samo do sada nisu bili u zakonu prepoznati kao posebna vrsta objekata. To je u praksi stvaralo velike probleme jer je dolazilo do većeg oporezivanja jer su ti pomoćni objekti neretko svrstavani u stambene ili poslovne objekte. Ovom izmenom zakona su pomoćni objekti prepoznati kao posebna kategorija i trebalo bi da dovedu to toga da budu realnije oporezovani“, smatra Vasić.
