Prema primerima iz ove tužbe, za dve različite uplate, kojima banka obavi isti posao, naplaćeno je prvo 8.000 dinara, a zatim još 1.385 dinara.
„Smatramo da se radi o neosnovanom obogaćenju od strane banke, jer je posao za obe uplate bio identičan, te nema razloga da visina provizije zavisi isključivo od visine iznosa koji je uplaćen“, navodi Efektiva.
U ovoj organizaciji potrošača objašnjavaju naplatu ovog troška na primeru provizije od jedan odsto na šalteru banke.
„Ako je provizija za uplatu jedan odsto i ako jedan klijent uplati 10.000 dinara, njemu će banka naplatiti proviziju od 100 dinara. Drugi uplati 99.000 dinara i njemu će provizija za uplatu biti 990 dinara. Dakle, banka obavi identičan posao prilikom obe uplate, a drugu naplati skoro deset puta više“, objašnjava Efektiva.
Analogija za ovakav zaključak je, kako se navodi, stav Vrhovnog suda po pitanju troškova obrade kredita, koji su takođe naplaćivani u procentualnom iznosu, gde je VKS jasno definisao potrebu banke da dužniku taksativno prikaže i objasni koji su to stvarni troškovi prilikom obrade kredita, te i stav NBS da isti ne mogu da zavise samo od visine odobrenog kredita.
