Umesto empatije i odgovornosti, sve češće dobijamo izjave da su opasni uslovi rada očekivani. Takve izjave ne samo da povređuju ljudsko dostojanstvo, već dodatno izazivaju nespokojstvo i strah kod radnika i javnosti, naglašava Veselinović.
Bezbednost radnika u Srbiji je odavno ozbiljan problem. Česti incidenti, pogibije radnika, požari, stradanja rudara i građevinskih radnika jasno pokazuju da postoje ozbiljni propusti u zaštiti na radu, kaže Veselinović.
„Radnici nam svakodnevno govore da se osećaju nesigurno, tvrdeći da im je ‘glava uvek u torbi’ i da ne znaju da li će se živi vratiti sa posla. To su ozbiljne brige koje ukazuju na propuste u obezbeđivanju sigurnih uslova rada“, dodaje on.
Još iz ove rubrike
Veselinović postavlja pitanje: „Kako možemo govoriti o ispoštovanim procedurama bezbednosti kada su incidenti u ovim industrijama učestali? Sindikati svakodnevno upozoravaju na loš ekonomski položaj radnika i na problem bezbednosti na radu, ali su u nemogućnosti da preduzmu ozbiljnije preventivne mere jer su institucije za zaštitu radnika potpuno uništene.“
On podseća i na novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, usklađen sa evropskim standardima, koji je doneo neka poboljšanja, ali se pita: „Koliko se taj zakon zaista primenjuje u praksi? Da li zaista pomaže radnicima, ili ostaje sklon različitim tumačenjima, što dodatno komplikuje situaciju? A ko je odgovarao za dugogodišnje tragedije poput one u Lučanima ili tragedije u rudniku ‘Soko’ kod Sokobanje, kada je 2022. godine poginulo osam rudara, a 18 povređeno?“
„Neophodno je hitno preduzeti konkretne mere, uključujući strožu kontrolu primene zakona, redovne obuke radnika o sigurnosti i češće inspekcije. Jedino tako možemo osigurati da radnici u namenskoj industriji, građevini, a posebno u rudarstvu rade u sigurnim uslovima, dok njihove porodice mogu biti sigurne da će im se voljeni nakon teškog rada vratiti kući. Jednostavno, prevršilo je svaku meru“, zaključuje Veselinović.
