„Rad u medijima obeležavaju nesigurni oblici angažovanja i ograničena radna prava. Gotovo polovina novinara radi na neodređeno vreme, dok skoro četvrtina obavlja poslove honorarno, često bez prava na bolovanje, plaćeni odmor ili socijalno osiguranje. Posebno su ugroženi oni van radnog odnosa, na privremenim i povremenim poslovima ili ugovorima o delu, koji često rade poslove stalno zaposlenih bez adekvatne pravne zaštite”, pokazuje izveštaj „Indikator za nivo slobode medija i Indeks bezbednosti novinara 2024“, koji je za Srbiju uradilo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), u okviru mreže SafeJournalists.
Upravo zbog sve lošijeg socio – ekonomskog položaja novinara/ki i medijskih radnika u Srbiji u 2024. godini rezultat indikatora u ovoj oblasti je još lošiji 2,89 (prošle godine je bio 2,91).
Na Svetski dan dostojanstvenog rada, 7. oktobar 2025, sindikati širom sveta traže demokratiju koja obezbeđuje dostojanstven rad i hitne mere protiv „korporativnog zarobljavanja“ javnih politika. U Srbiji, najnoviji nalazi o stanju u medijima potvrđuju da su socijalni i ekonomski uslovi za novinare i medijske radnike i dalje izrazito nepovoljni, da su politički i finansijski pritisci i dalje najčešći oblik ugrožavanja nezavisnog rada, a da su neprofitni mediji i njihove redakcije u poslednjim godinama najčešće mete uvreda, targetiranja, pretnji i različitih vrsta napada.
Novinari koji objektivno prenose informacije o dogadjajima i kritički se odnose prema postupcima predstavnika vlasti su posebno na udaru, i u medijima u kojima drzava ima veliki uticaj preti im se otkazima.
Zabeleženo je da je u Srbiji, već nekoliko godina, broj SLAPP tužbi u porastu. NUNS je samo u 2024. godini zabeležio najmanje 22 tužbe sa elementima SLAPP-a. Novinari jednako strahuju od finansijskih pretnji kao od ugrožavanja bezbednosti i fizičkih napada.
U 2024. godini postoje ozbiljne sumnje da je dolazilo do direktnih pokušaja otkrivanja izvora ili pritisaka na novinare da iznesu informacije o svojim izvorima. Prema informacijama koje su dostupne, od novembra 2024. godine do februara 2025. godine, načinjeno je preko 750 pokušaja praćenja mobilnih i drugih uređaja novinara, aktivista i studenata. Upotrebljavani su alati Cellebrite i Pegasus, nakon čega bi dolazilo do instaliranja softvera domaće srpske proizvodnje NoviSpy.
Rodna neravnopravnost
Smatra se da novinarke u Srbiji često rade u izazovnijim i težim uslovima od svojih muških kolega. Novinarke, posebno one u istraživačkim ulogama ili na rukovodećim pozicijama, suočavaju se s povećanim rizicima od uznemiravanja, uključujući verbalne napade na internetu, anonimne pretnje i klevetničke kampanje. Novinarke često balansiraju više uloga koje obuhvataju sa jedne strane važnu porodičnu ulogu i zahteve, a sa druge strane obaveze u okviru posla koje uključuju rad tokom praznika ili vikenda.
Iako u medijima ima više zaposlenih žena, ipak su na višim, uredničkim pozicijama zastupljeniji muškarci.
Uznemiravanje sa posla preliva se na svakodnevni život: utiče na san, odnose i profesionalnu motivaciju.
Mladi i frilenseri pod najvećim teretom
Mladi novinari i novinarke su izloženi stalnom pritisku honorarnog rada i finansijskoj neizvesnosti, što ozbiljno utiče na mentalno zdravlje. Frilenseri ostaju „nevidljivi” za zakonodavstvo i funkcionišu u krajnje nesigurnom statusu samozaposlenosti, što ih čini ekstremno ranjivom kategorijom. U lokalnim sredinama, mnogi novinari rade dodatne poslove kako bi obezbedili osnovnu egzistenciju i nastavili gotovo volonterski rad u svojim medijima.
Napomena: „Indikatore“ i deo koji se bavi bezbednošću novinara možete pogledati ovde
