Napadi nisu prestajali ni tokom novogodišnjih i božićnih praznika, a u diskreditaciji i etiketiranju medija učestvovalo je najmanje 27 funkcionera. Najaktivniji među njima bili su poslanici SNS-a Nebojša Bakarec (37), Milenko Jovanov (22), predsednik Srbije Aleksandar Vučić (19), poslanik Vladimir Đukanović (19), predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić (17), poslanik i predsednik Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić (9), predsednik SNS-a Miloš Vučević (8), kao i više ministara, državnih sekretara i pokrajinskih funkcionera.
Najčešće mete bili su TV N1 i TV Nova S, a potom i listovi Danas, Radar i Vreme, javni servis RTS, kao i KTV Zrenjanin. Uz već ustaljene etikete poput „Šolakovi“, „blokaderski“ i „tajkunski“ mediji, zabeležene su i teške uvrede i kriminalizacija redakcija i novinara. U parlamentu i na društvenim mrežama korišćeni su izrazi poput „Šolakovog smeća“, „medijskih trovačnica“, „ogavnog“ RTS-a sa „bednicima“ i „komunjarama“, dok su N1 i Nova označavani kao „gebelsovski“ i „antisrpski“.
Fondacija beleži i targetiranje pojedinačnih novinara koji su i ranije bili izloženi pritiscima i pretnjama. Među njima su Vuk Cvijić, Slobodan Georgijev, Mijat Lakićević, Srđan Škoro, Marina Fratucan, Dinko Gruhonjić, kao i Aleksandar Dikić i Nemanja Šarović sa KTV Zrenjanin. U pojedinim slučajevima korišćene su kvalifikacije poput „jahači apokalipse“, a zabeležen je i slučaj deljenja deepfake sadržaja kojim se novinari dovode u vezu sa ustaškom simbolikom.
U najvećem broju napada funkcioneri su dovodili u pitanje profesionalnost, nezavisnost i poštenje medija, uz teške optužbe bez dokaza – od navoda da „pozivaju na ubistvo predsednika“ do tvrdnji da su „medijski sponzori kriminala i nasilja“. Najžešće kampanje vođene su povodom posete misije evroparlamentaraca Srbiji i usvajanja seta pravosudnih zakona, koje su kritikovali domaći i međunarodni stručnjaci.
Posebnu pažnju izazvala je i kampanja protiv RTS-a nakon emitovanja epizode serije „Radio Mileva“, čiji je fiktivni dijalog protumačen kao „poziv na blokade i rušenje ustavnog poretka“. U reagovanja su se uključili i prorežimski tabloidi, ali i Ministarstvo informisanja.
Prema podacima monitoringa, najčešći povodi za napade bili su dnevna politika (34), usvajanje pravosudnih zakona (28), misija evroparlamentaraca (22) i protesti (6). Monitoring je obuhvatio period od 1. do 31. januara 2026, uz praćenje tabloidnih portala, javnih nastupa i naloga funkcionera na društvenim mrežama, kao i skupštinskih zasedanja.
Fondacija ističe da je fokus monitoringa utvrđivanje odgovornosti državnog vrha za kreiranje i sprovođenje kampanja protiv medija i novinara, podsećajući da „napad“ podrazumeva svaki oblik pritiska, etiketiranja, diskreditacije i omalovažavanja kritičkih medija i medijskih radnika.
