Sekretar Udruženja za poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović za Tanjug kaže da trgovinska razmena cveća na svetskom nivou prelazi 200 milijardi dolara sa stopom rasta i do 10 procenata, dok je naš rezultat u razmeni sa svetom 15 miliona evra i beleži rast.
„Srbija poslednjih godina beleži i rast površina pod cvećem, pretpostavka je da te površine prelaze i 500 hektara, a pored toga na oko 600 hektara postoji plantažno gajenje cveća“, rekao je Bogunović.
U strukturi razmene sa svetom Srbija izveze za četiri miliona evra, a uveze za 11 miliona evra.
U srpskom izvozu više od 40 procenata je rezano cveća, slede ukrasno bilje, a izvozimo i sadni materijal. Najviše našeg cveća stigne u zemlje Evropske unije.
Najznačajniji spoljnotrgovinski partner kod cveća za Srbiju je Holandija od koje najviše i uvozimo, a srpsko cveće stiže i u Poljsku, Nemačku, Sloveniju i Rusku federaciju.
„Najviše sadnog materijala uvozimo za lale, narcise, zumbule i orhideje, od rezanog cveća najviše uvozimo ruže pa orhideje, hrizanteme i ljiljane“, kaže Bogunović i dodaje da najviše izvozimo rezano cveće, pre svega ruže.
Proizvođača cveća u Srbiji najviše je na prostoru zapadno od Beograda, na severu Vojvodine, a rasadničarske proizvodnje je najviše oko Kruševca i Trstenika.
