Kao godinu osnivanja Biblioteka uzima 1848. kada je otvoreno prvo Čitalište, a nakon decenija rada, razvoja, promena naziva i adresa, ustanova je izrasla u jednu od najsavremenijih i najvećih biblioteka u Srbiji. U svečanosti su učestvovali gradonačelnik Čačka, direktor ustanove, bibliotekari, pisci, čitaoci, muzičari…
Rođendansku čestitku svim zaposlenima uputio je gradonačelnik Milun Todorović ukazujući na značaj najstarije ustanove kulture u gradu iz koje je sve i poteklo.
„Uvek sa velikom emocijom dolazim u Biblioteku zato što znam koliko vrednih i predanih ljudi radi na redovnim poslovima, organizaciji programa i osmišljavanju novih aktivnosti. Jedna od ideja za ovu godinu jeste potekla od zaposlenih i direktora, a to je nabavka bibliobusa, tj. biblioteke na točkovima koja bi stigla i do udaljenih korisnika na selu i pružila kvalitetne bibliotečko-informacione usluge. Mi ćemo se potruditi da ta ideja zaživi.“
Gradonačelnik se takođe osvrnuo i na vrlo važan period koji je pred svim delatnicima u kulturi u gradu na Moravi, a to je realizacija infrastrukturnih projekata, organizacija programa i različitih aktivnosti u skladu sa činjenicom da je Čačak dobio titulu prve srpske prestonice kulture 2023. godine.
Osnovni deo posla u Biblioteci je svakako rad sa korisnicima, prinovljavanje i obrada fonda, ali i druge aktivnosti. Vredni tim ustanove nije posustajao ni zbog zdravstvene situacije, trudio se da održi kontinuet u radu i kada je programska delatnost u pitanju. Tokom protekle godine su organizovane izložbe, koncerti, književne večeri, tribine, radionice koje su privukle pažnju sugrađana čime su potvrđeni svi potencijali koje ima najstarija ustanova kulture u gradu. O rezultatima rada u 2021. godini govorio je direktor dr Bogdan Trifunović osvrnuvši se na značaj biblioteka i za širu društvenu zajednicu.
„Biblioteka je mesto gde čitaoci čitaju i pozajmljuju knjige, studenti i učenici uče, a bibliotekari rade. Ali to je i mesto koje okuplja stvaraoce. Biblioteka je prostor susreta kreativnih pojedinaca, koji u simbiozi svojih talenata stvaraju novu lepotu za druge. Biblioteka nudi mogućnosti kreativnog izraza za sve uzraste, od najmlađih, mladih, pa do onih starijih.“
Do odlaska u penziju deo kolektiva Biblioteke bila je i mr Marijana Matović, bibliotekar savetnik i urednik izdavačke delatnosti. Svečanost je bila prilika da se još jednom izrazi zahvalnost na dugogodišnjem predanom, posvećenom radu i kolegijalnosti. Direktor ustanove je u ime kolektiva uručio prigodan dar koleginici Marijani.
Povodom Dana Biblioteke postavljene su i dve zanimljive i vredne izložbe. U vitrinama u Velikoj sali je postavka pod nazivom „Rizničari knjiga, umetnici reči“ koja je posvećena piscima-bibliotekarima kroz istoriju. Autori izložbe su Dušica Cibralić, Biljana Arsić i Isidora Đolović. Drugu postavku koja se nalazi u Galeriji su priredili bibliotekari Biljana Raičić i Mirko Dramac. Tu su izložene stare i retke knjige iz Biblioteke Lazić, muzeja i kolekcija Udruženja „Adligat“.
Temelj ovog Udruženja, koje se bavi unapređenjem srpske kulture, umetnosti i međunarodne saradnje je Biblioteka Lazić koja je osnovana 1882. godine u Vojvodini i postoji već devet generacija. Naziv „Adligat“ je ne samo simbol povezanosti više knjiga u jednu koricu, već više generacija, kultura, zemalja i naroda pod jednim krovom, u jednoj instituciji. Pored Biblioteke, tu je i Muzej srpske književnosti i Muzej knjige i putovanja, legati… O vrednosti knjiga i biblioteka besedio je Viktor Lazić, predsednik Udruženja „Adligat“, putopisac i prevodilac.
„Kada me pitaju koliko dugo živim i dišem sa knjigom, koliko dugo se bavim ovim poslom, odgovaram, samo 250 godina, toliko moji preci sakupljaju knjige i pomažu kulturu. Sada je porodična tradicija postala i udruženo zadužbinarstvo. Maštam da me sahrane kao Aleksandra Velikog, raširenih ruku u grobu, da svi vide da ništa nisam poneo sa sobom, pošto je toliko ljudi u moje ruke stavilo sudbine svog naleđa i zaostavština koje su namenjene budućim generacijama. Setimo se tradicije i kulture koja je deo svakoga od nas, to su vrednosti zbog kojih smo mi i deo Vizantije, i deo Evrope, i Amerike i deo sveta, naše najveće bogastvo je u knjigama.“
Dan Biblioteke bio je prava prilika da se dodele priznanja najvernijim čitaocima Pozajmnog odeljenja za odrasle i Odeljenja za decu i mlade. Diplome i prigodne darove dobili su: učenice srednje škole Tijana Kurćubić i Magdalena Kuveljić, zaposleni Marko Rakićević i Aleksandar Dilparić, penzioner Olga Šipetić kao i predškolac Sava Šutić, osnovci Jovan Vasilijević, Selena Petrović, Kalina Nekrasov i porodica Živković (Anđela, Nikola i Đurđa).
Knjižno okruženje nije samo izvor mašte i ideja, već mesto gde kultura nastaje i dobija umetnički izraz. Svečanost su posebno muzikom oplemenili zaposleni Mirko Drmanac i Nenad Marinković i saradnici Biblioteke Filip Caković, Jelena Ratković, Aleksandar Popović, Milica Kovrlija, Jovan Tešić, Dragan Jeković i Mešoviti dečji hor Muzičke škole. Oni su izveli kompoziciju „Najveći svet“ sa kojom je ustanova učestvovala na prvom muzičkom takmičenju za biblioteke i bibliotekare održanom u okviru programa Međunarodnog bibliotečkog i informacionog kongresa Ifla 2021.
Program je završen uz poruku da čitanje ima moć da nas udalji od ovog sveta kako bismo razumeli njegov smisao, a rođendansko slavlje nastavljeno je na koktelu.
