U okviru manifestacije „Disovo proleće“, među stihovima i poezijom kojima je Biblioteka ovih dana posvećena, Stankovićev prozni svet ušao je kao život koji se ne nameće, već prožima.
Na otvaranju izložbe, direktorka biblioteke Marijana Lazić istakla je da postavka na slikovit i sadržajan način osvetljava život i delo pisca koji je, svojim autentičnim glasom, duboko obeležio srpsku književnost. Podsetila je da je Stanković dao lokalnom univerzalno značenje i u unutrašnji svet junaka usmerio pažnju moderne proze, ostavljajući delo koje ni danas ne gubi snagu ni značaj.
Autorka izložbe Olga Krasić Marjanović, dugogodišnji bibliotekar Biblioteke grada Beograda, istakla je podatke koji se retko mogu čuti u školama. „Kada zavolite jednog pisca, onda ga ne tumačite samo dokumentima“, rekla je, uvodeći publiku u svoj istraživački i emotivni put kroz Stankovićev život.
Posebno je ukazala na značaj Čačanina Siniše Paunovića, čiji su zapisi, razgovori i knjiga „Pisci izbliza“ bili dragocen oslonac u rekonstrukciji piščevog sveta. „On je beležio Boru iznutra, kako misli, kako oseća, kako nosi svoje delo“, naglasila je Krasić Marjanović, dodajući da bez tog živog svedočanstva mnoge nijanse Stankovićeve ličnosti ne bi bile sačuvane.
Publiku je povela i put Vranja, u Baba Zlatinu sokačku kuću, u mirise starog juga, u ćilime, avlije i tišine iz kojih je iznikla jedna od najsnažnijih književnih vizija. Podsetila je na težak piščev život, detinjstvo koje je proveo kao siroče, činovničku svakodnevicu i unutrašnju napetost koja je prožimala njegovo delo. „On je živeo jedan život, a drugi sanjao“, rekla je.
Govoreći o „Koštani“, podsetila je da je drama na početku doživela neuspeh, da bi tek posle brojnih prerada postala klasik. „Vreme ume da ispravi nepravde“, dodala je. Isto važi i za „Nečistu krv“, roman koji je Stanković, odbijan od izdavača, objavio sopstvenim sredstvima i skraćen, ali ne i umanjen.
U izložbenom prostoru, uz plakate, rukopise i retka izdanja, posebnu vrednost imaju predmeti iz zaostavštine Siniše Paunovića. Njegova istraživačka strast, kako je istaknuto, sačuvala je dragocene tragove o piscu čija je rukopisna građa u velikoj meri stradala. Među eksponatima se izdvaja i originalno pismo Stankovića, svedočanstvo o teškom položaju pisca koji „mora da otvara četvoro oči“ dok stvara.
Ova izložba, kako je istakla bibliotekar Olivera Nedeljković, ne govori samo o jednom piscu, već o trajanju književnosti i njenoj sposobnosti da nadživi vreme. Delo Bore Stankovića ne čita se jednom, njemu se vraća. Jer „tegobna sudbina njegovih junaka dotiče i danas ono najdublje u čovekovoj duši“, naglasila je Nedeljković, „koja možda samo na drugačiji način, ali istom snagom čezne za smislom i ispunjenošću“.
Izložbu „Borisav Stanković 1876–2026“ prati i katalog za čiji dizajn se pobrinula Amalija Vitezović. Postavka će za sve zainteresovane posetioce biti otvorena do 25. maja 2026. u Galeriji čačanske Biblioteke.
