Uz dramski vremeplov „Zapisi u kamenu“ proslavljeno je otvaranje Etnološkog muzeja, ali i drugih projekata koji su takođe deo Prestonice kulture Srbije – Čačak 2023, a otvaranju su prustvovali Milun Todorović, gradonačelnik Čačka i Delfina Rajić direktorka Narodnog muzeja u Čačku.
Gradonačelnik Čačka, Milun Todorović je ovom prilikom izjavio:
„Kada je 1854. godine Vladimir Hadžić izgradio ovu prvu gradsku kuću na sprat, postavio je temelje pre svega zadužbinarstva u našem gradu. Bio je vizionar, imućan, ali je vodio računa o opštem interesu. Koliko je učinio za naš grad pokazuju samo artifakti koje imamo o njemu. Borio se za opšte dobro, za Gimnaziju i prvo čitalaštvo… Ovakav biser u našem gradu čini poseban biser u turističkoj ponudi Čačka i Srbije. Samo u ovoj godini oko 217 hiljada ljudi je posetilo Čačak, a naša želja je da ih u narednim godina bude još više“, izjavio je Todorović uz napomenu da je ovo jedan od važnijih projekata koji su realizovani u godini kada je grad Čačak Nacionalna prestonica kulture Srbije i da su zajedno sa Vladom Republike Srbije za njega izdvojena značajna novčana sredstva, tačnije 52 miliona dinara (33 miliona od Ministarstva kulture RS i 19 miliona iz budžeta Grada Čačka). Kompletna obnova ovog zdanja urađena je uz budan nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, koji je bio i Nadzorni organ.
Delfina Rajić, direktorka Narodnog muzeja u Čačku je ovom prilikom izjavila:
„Rekonstruisana Hadžića kuća oslikava kulturu stanovanja gradske porodice krajem 19. i početkom 20. veka sa vrednim predmetima koji su činili život građanskog Čačka toga doba. Ova kuća ima snažnu simboliku za Čačak, ne samo po arhitekturi već i po ljudima koje je ugostila. Knez Mihailo Obrenović je boravio u ovoj kući 1861, a knez Milan Obrenović 1869. godine. Hadžića kuća predstavlja dragocen dokument o tadašnjim stambenim prilikama. Pokazuje nam kako se organizovao svakodnevni život, kako se privređivalo i kakvi su bili običaji. Uz Muzej košarke, stalna etnološka postavka u Hadžića kući je važno svedočanstvo naše prošlosti koje dobijamo zahvaljujući projektu Prestonica kulture Srbije. Njihov cilj je da prikažu bogato istorijsko i kulturno nasleđe kako Čačka, tako i Srbije i kao takve imaju nemerljiv značaj ne samo za lokalnu već i za nacionalnu kulturu. Posle više od 20 godina ponovo ste u prilici da posetite novu etnološku postavku, razgledate i doživite duh nekadašnjeg Čačka. Imate priliku da osetite grad koji je nastajao dan po dan, grad koji se gradio i razvijao u ritmu svojih sugrađana, ali i stanovnika koji su dolazili i prolazili ostavljajući svoj trag“, izjavila je Rajić i ovom prilikom se posebno zahvalila Ministarstvu kulture RS, Gradu Čačku, ali i autorkama postavke Snežani Šaponjić Ašanin i Ivani Ćirjaković, etnolozima i muzejskim savetnicama, koje su prikupljale tragove prošlih epoha na prostoru Čačka i gradile obrise nove etnološke postavke.
Ovom događaju prisustvovao je veliki broj ljudi iz Čačka, ali i drugih gradova Srbije, koji su uživali u dramskom vremeplovu „Zapisi u kamenu“ koji osvetljava davno sakrivenu prošlost ispod grada Čačka.
Monološko kazivanje rimskog viteza Tiberija Klaudija Gala iz 3. veka nove ere publiku je vodilo hodnom stazom u 6. vek i doba Vizantijskog cara Justinijana, jednog od najuticajnijih vladara ljudske istorije, zatim do Gospe od Gradine, koja je svedočila da na Jelici beše grad. Sublimirajući život i običaje sa polovine 19. veka i stalnu postavku Etnološkog muzeja u prvoj čačanskoj dvospratnici – kući imućnog Vladimira Hadžića, publika je imala prilike da oseti duh i atmosferu živih slika u muzejskoj postavci sa vrednim predmetima tog perioda.
Režiju potpisuje Vladimir Jocović, autor teksta je Miljan Guberinić, a uloge su tumačili Nikola Vasiljević (Tiberije Klaudije Gal), Una Đelošević (Gospa od Gradine), Ivan Vučković (Car Justinijan), Vladimir Jocović (Vladimir Hadžić) i članovi Morava teatra. Za kostime bila je zadužena Tijana Trailović, dizajn svetla i tona Nex Sound, dizajn zvuka Milena Gavrilović, a za realizaciju Reprodukcija doo – Beograd, Programski tim Čačanska Rodna, Narodni muzej Čačak. Produkcija: Čačanska Rodna 2023.
Podsećamo, „Hadžića kuća“ je bila prva čačanska dvospratnica, koju je još 1854. godine podigao Vladimir V. Hadžić, trgovac, tada jedan od najbogatijih žitelja varoši. Često je menjala vlasnike, a sada je u njoj Etnološki muzej i stalna etnološka postavka „Gradska kuća“, koja će predstaviti enterijer građanske kuće iz druge polovine 19. veka i prvih trideset godina 20. veka. Postavka sadrži nameštaj i pokućstvo koje je pripadalo starim čačanskim porodicama Kren, Gavrović, Pantelić, Nikolić, Protić, Sekovanić, Ćirković i mnogih drugih i predstavljaju vredne predmete koji su činili život građanskog Čačka iz tog perioda.
Postavka prikazuje mnogo zanimljivih detalja smeštenih po sobama koje su u to vreme bile raspoređene po značaju: na spratu Veliki salon do ulice, spavaća i devojačka soba do dvorišta, a u prizemlju trpezarija, mali salon i radna soba do ulice, a manje važne prostorije do dvorišta. Među svim prostorijama dominira Veliki salon koji je svedočio o položaju ukućana u društvu. U njemu su primani gosti i bio je opremljen najlepšim i najvrednijim komadima nameštaja, često nabavljenim u inostranstvu (zavese, porcelan, knjige, likovna dela, muzički instrumenti, porodične fotografije i ručni radovi). Mešavina stilova bila je veoma česta pojava u enterijerima krajem XIX i početkom XX veka, pa je tako bilo uobičajeno da se u istoj prostoriji nađu pirotski ćilimi, češki lusteri i nemački porcelan.
Osim Velikog salona postavka ističe i spavaću i devojačku sobu. Spavaća soba od ptičjeg javora iz dvadesetih godina XX veka ukazuje na privatni život porodice. Kreveti su zastrti posteljinom, ćilimima, ukrasnim jastucima, a na svakodnevni život porodice ukazuju i odabrani odevni predmeti (kombinezoni, čarape, kućne haljine i papuče). U svakoj kući toga doba u kojoj je bila devojka, udavača, sa velikom pažnjom je uređivana devojačka soba (sa metalnim oslikanim krevetom, ormarom, komodom za rublje, komodom sa ogledalom, vaškasnom sa priborom za umivanje itd). Enterijer je dopunjen odabranim predmetima od tekstila, vezenim jastučnicama, posteljinom i peškirima.
