Kao moguće alternative, pojavljuju se Indija, Japan, Singapur i Južna Koreja, navodi se u najnovijoj studiji međunarodne konsultantske kuće Horváth. Dokument se zasniva na intervjuu sa 150 top menadžera kompanija koje dolaze iz Nemačke, Francuske, Italije, Poljske, Španije i Velike Britanije, sa godišnjim prometom većim od 200 miliona evra.
Trgovinske barijere, sankcije, efekti mera predostrožnosti protiv virusa korona, samo su neki od rizika koji nastaju usled međunarodne povezanosti i zavisnosti. Kako bi ublažile njihov negativan uticaj, kompanije se sve više okreću regionalnoj diverzifikaciji i strategiji „lokalno za lokalno“, koja podrazumeva da se proces od proizvodnje do prodaje obavlja unutar jednog tržišta. Na ovaj način sve više se posmatra i Kina, o čemu svedoči i premeštanje aktivnosti kompanija u druge zemlje i regione.
„Lokalizacija celokupnog procesa od proizvodnje do prodaje potrebna je kako bi se logistički proces uprostio i pojednostavio, na šta ukazuju i odgovori anketiranih top menadžera. Kompanije se, kao i u prethodnom periodu, i dalje uglavnom fokusiraju na Evropu, Aziju i Severnu Ameriku, smatrajući ova tri kontintenta svojim najvažnijim tržištima, kako za prodaju, tako i za nabavku. One koje žele da iskoriste novi tržišni potencijal prvenstveno su usmerene na Evropu. Ipak, Azija se i dalje doživljava kao ključni pokretač rasta“, objašnjava Maria Boldor iz Horvátha.
Da će u naredne tri godine doći do rastuće polarizacije između političkih sistema, a u skladu sa tim, i do kreiranja novih trgovinskih blokova i povećanja konkurencije između privrednih oblasti i saveza, smatra čak 85 odsto ispitanika istraživanja.
„Ispitani top menadžeri očekuju da će formiranje ‘konkurentnih’ političkih sistema uticati na poslovne aktivnosti kompanija. Dugoročno, to bi moglo dovesti do nove blokovske podele i promene funkcionisanja trgovine, a možemo da očekujemo i dalje širenje zona slobodne trgovine među zapadno orijentisanim državama“, dodaje Boldor.
Međutim, u studiji se navodi da bi rezultate ankete trebalo posmatrati sa dozom rezerve, jer političke diskusije trenutno dominiraju nad čisto trgovinskim pitanjima. U prilog tome govori i sadašnja situacija sa energetskom krizom, koja potvrđuje da kratkoročna razmatranja i dalje imaju prednost nad planovima za dugoročnu održivost.
