Zaboravili su da budu partneri ili se više uopšte ne sećaju kakvi su kao ljubavnici jedno drugom. Uđu u celu tu priču, maštajući o happy end-u a zaboravljaju suštinu, ispunjavaju samo formu… Tako mogu godinama, dok ne shvate da žive kao dva stranca u istom prostoru.
Kako da ne izgubiš sebe u odnosu?
Jedna od čestih konstatacija jeste „izgubila/o sam sebe u vezi“, „ne znam ko sam ja“, „ne sećam se ko sam bio pre svega ovoga“… Ono što je važno sagledati u svakom odnosu jesu tri važna dela tog odnosa, JA i TI činimo MI. Kada fali jedan od ovih delova, odnosu fali ravnopravnost, odnos gubi na kvalitetu, postaje nestabilan, klimav kao stolica na tri noge kojoj fali ravnoteža.
Neke osobe se boje da ne izgube svoju individualnost, svoj integritet jer osećaju da nešto fali. Osećaju strah da stupe u neki dublji intimniji odnos, imaju doživljaj da će se stopiti sa tom osobom i izgubiti sebe.
Nismo jednaki u odnosu i to je dobro. Svaka osoba u odnos donosi nešto svoje. Neko je spretniji i sposobniji za ovo ili ono, neko je bolji u ovome ili onome i to je u redu. Ono što nije u redu, u takvom odnosu jeste kada nema RAVNOPRAVNOSTI. Osobe u partnerskom odnosu su ravnopravne, podjednako su važne. Ono što se često dešava u odnosu, (naročito je vidljivo kada dođe do razvoda) je da počnemo da primećujemo da se jednoj osobi davalo više na važnosti ili značaju. Neko je više zarađivao, više se žrtvovao, sve nešto više. Kao da tada partneri uzmu sve što su radili i mere na kantar, pa koji tas prevagne.
U partnerskom odnosu, baš tom i takvom, bez obzira da li je funkcionalan ili nije, oba partnera su podjenako važna i ravnopravna, jer baš takav odnos ne bi postojao bez njih. Stupanjem u vezu su odlučili da izgrade takav odnos. Da, ima loših, nasilnih odnosa nažalost ali i za takve odnose je potrebno dvoje. Ovo je bila priča o osobi JA i osobi TI.
Negde na kraju jeste ono – MI. Ono što čini taj odnos. MI gradimo od prvog dana i tu je fokus partnerske psihoterapije. Da vidimo kakvo je to MI, od kog materijala, da li ga uopšte ima u odnosu, ili su osobe dva individualca koja se povremeno susretnu.
Šta je partnerska psihoterapija?
Partnerska psihoterapija i bračno savetovanje je za one parove koji samostalnim naporima ne nalaze adekvatan i konstruktivan izlaz iz konflikta ili zastoja u vezi, te je profesionalna psihoterapijska pomoć indikovana u smislu stručnog vođenja kroz dijalog i promene disfunkcionalnog stanja u koje je par zapao. Promena u pravcu funkcionalnosti para se postiže kroz uspostavljanje dijaloga, sagledavanje dinamike koja je dovela do konflikta, usvajanje principa konstruktivne komunikacije i širenje svesnosti o mestu i ulozi obe osobe u paru. Pored konflikata, koji često dovedu ljude na terapiju, još neke teme o kojima može da se priča na terapiji, odnosno da se dođe do nekih rešenja jesu:
- Loša komunikacija
- Zastoj u odnosu
- Neadekvatan sekualni život ili odsustvo istog
- Neverstvo
- Hladnoća, otuđenost u vezi
- Nedostatak zajedničkih planova i ciljeva
Kad je vreme za partnersku psihoterapiju?
U razumevanju partnerskih odnosa,važno je znati u kojoj je fazi par i možda još važnije doznati jesu li oboje u istoj fazi. To saznanje nam već samo po sebi omogućuje da poboljšamo odnose i da se ne plašimo kraja.
Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Jelenom Stanimirović, Psihoterapeutom, konsultaciju možete zakazati na DokTok platformi. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!
