I dok Nova godina u sebi nosi uzbuđenje i obećanje novih početaka, ona često donosi i strepnju povezanu sa neizvesnošću i očekivanjima. Kada govorimo o „novogodišnjim odlukama“, posebno je izražen pritisak – pritisak da budemo bolji, efikasniji, uspešniji. Statistike pokazuju da većina novogodišnjih odluka prestaje da se sprovodi već u februaru, ostavljajući iza sebe razočaranje i osećaj neuspeha.
Da li se i vaša lista novogodišnjih odluka često pretvara u nešto što vas opterećuje, umesto da vas inspiriše? Možda je vreme da zastanemo i razmislimo o tome kako da naše odluke budu podrška, a ne izvor stresa, i kako da u narednu godinu zakoračimo sa više samopouzdanja.
Zašto se pritisak javlja?
Društvo, mediji i okruženje često nameću ideju da nova godina mora doneti potpuni preokret u našim životima. Sa svih strana su poruke povezane sa „okretanjem novog lista“, a društvene mreže preplavljene sadržajima na temu velikih promena – od fitnes izazova i zdravih navika do drastičnih karijernih odluka. Dodajte tome savete iz časopisa o tome kako u 12 koraka postati najbolja verzija sebe i lako se stiče utisak da je neuspeh zagarantovan ako ne napravimo drastične promene već 1. januara.
Naravno, nema ničeg lošeg u tome da sebi postavljamo ciljeve i planiramo korake za svoju budućnost, ali problem nastaje kada verujemo da oni moraju biti spektakularni da bi imali smisla. Kako su takvi ciljevi obično teško dostižni u kratkom vremenskom roku, brzo se demotivišemo i osećamo se neuspešno. Uz to, mnogi ciljevi koje sebi postavimo dolaze iz spoljašnjih očekivanja, a mi ne uzimamo dovoljno vremena da proverimo sa sobom da li je to nešto što nam je istinski potrebno.
Kada su naši ciljevi preveliki ili nisu u skladu sa našim ličnim vrednostima i potrebama, lako gubimo volju i osećamo se preopterećeno. To može voditi do zaključka da nismo „dovoljno dobri“ jer nismo ispunili sopstvena ili tuđa očekivanja.
Kako da ne upadnemo u zamku?
Evo nekoliko uopštenih saveta kako „novogodišnje odluke“ mogu biti održive i istinski podržati naš rast i razvoj, umesto da budu dodatni izvor frustracija:
- Birajte ciljeve koji vas raduju i fokusirajte se na vrednosti, a ne na rezultate
Pre nego što zacrtate „novogodišnju odluku“, pitajte sebe: „Da li me ovo zaista inspiriše, ili je to nešto što ‘bi trebalo’ da radim?“
Na primer, umesto da postavite ciljeve poput „Ići ću u teratanu 3 puta nedeljno“, uzmite malo vremena i zapitajte se šta to za vas znači, šta vam je zaista važno? Možda je to zdravlje, energija, ili potreba da se jednostavno osećate bolje u svom telu. Onda vaš cilj može biti „Želim da se hranim zdravije i povećam aktivnost.“
Tako naši ciljevi postaju prirodni produžetak naših vrednosti i imamo prostora da budemo kreativniji u tome kako da ih prilagodimo svojim potrebama. Na primer, ako želite da vežbate, birajte aktivnosti koje vam prijaju – ples, joga, šetnje – umesto da se forsirate u teretani ako to ne volite.
- Primenite pravilo „jedan cilj po sferi života“
Umesto da postavite 10 ciljeva, odaberite po jedan za svaku ključnu oblast života. Na primer: „U oblasti zdravlja, želim da pijem više vode,“ ili „U oblasti odnosa, želim da svakog meseca provedem kvalitetno vreme s porodicom.“ Tako ćete izbeći da budete zatrpani i obezbediti sebi dovoljno energije da se zaista pozabavite onim što vam je važno.
- Izbegavajte „treba“, „trebalo bi“ i „moram“
Umesto toga, zamenite ih rečenicama koje počinju sa „hoću“, „želim“ i „biram“.
Na primer, umesto „Moram da provodim više vremena sa porodicom jer to tako treba“, recite „Hoću da provodim više vremena sa porodicom jer želim da ojačam naše odnose.“ Ovakve zamene pomažu da odluke budu lične i motivišuće, čime ih lakše održavamo i osećamo veće ispunjenje.
S druge strane, možda ćemo ovako otkriti da neki cilj koji smo postavili nije u skladu sa onim što zaista želimo. Ako kažem: „Hoću da ostavim cigarete,“ mogu shvatiti da to trenutno nije istina za mene. Tada je bolje razmisliti da li uopšte vredi postavljati takve ciljeve u ovom trenutku kako ne bismo sebe unapred stavljali u situaciju da doživimo neuspeh.
Naravno, ne možemo uvek raditi samo ono što želimo, posebno kada je reč o zdravlju. Zato, ako smo u situaciji da zaista treba da uvedemo neke promene koje nam nisu baš najmilije, formulisati svoj cilj kao izbor u svrhu nečega što nam je zaista važno može predstavljati značajnu psihološku podršku i olakšati suočavanje sa preprekama na putu do njegovog ostvarenja. Da se vratim (ličnom) primeru sa cigaretama, bolje je reći: „Biram da prestanem da pušim jer želim da budem zdravija.“
- Postavljajte „eksperiment“ ciljeve
Umesto da sebi zadate isključiv, ogroman i naredbodavan zadatak, tretirajte cilj kao eksperiment. Na primer: „Probaću da izbacim slatkiše na dve nedelje, pa ću videti kako dalje.“ Ili „Probaću da meditiram 5 minuta dnevno tokom mesec dana i videću kako se osećam.“
Ovaj pristup smanjuje pritisak i omogućava prilagođavanje ciljeva na osnovu iskustva. Istovremeno nam daje prostora da ciljeve podelimo u manje korake i da menjamo pristup u težnji da ih ostvarimo. Na kraju krajeva, postoji mnogo načina da nešto postignemo i vrlo često doživimo mnogo više uspeha kada problemu pristupimo kreativno i sa različitih strana, nego kada se tvrdoglavo držimo jedne varijante.
- Budite fleksibilni
Zapamtite da ciljevi nisu uklesani u kamenu. Ako okolnosti promene vaše prioritete, prilagodite ih. Cilj je tu da budu podrška našem rastu, on treba da služi nama, a ne da mi robujemo njemu. Život se dešava i okolnosti su nepredvidive, naravno da će biti dana kada ćemo odstupati od plana. Nerealno je očekivati savršenstvo.
- Budite nežni prema sebi
Budite nežni prema sebi i ne gledajte na stvari crno-belo. Promena je proces i svaki korak, ma koliko mali bio, jeste važan korak napred – bolje je otići na trening jednom nedeljno nego ne ići nikad. Ne igramo na sve ili ništa; ako smo, recimo, tri meseca istrajali bez cigareta, a onda izašli sa društvom i ispušili pola paklice, to ne briše uspeh prethodnih meseci! Sutra je novi dan i nova prilika da izaberemo kako ćemo dalje.
U tome je, čini mi se, tajna: kada je u pitanju lični razvoj i briga o sebi, svaki dan je Nova godina – svaki dan je prilika da osvežimo, prilagodimo, ili ponovo postavimo svoje ciljeve. Neuspeh je neuspeh samo ako ga tako definišemo.
Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Kristinom Tonić, Psihologom i geštalt psihoterapeutom, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!
