Usamljenost je sve veći problem među milenijalcima, jer najnovija istraživanja pokazuju da se 57% mladih Evropljana oseća umereno ili čak ozbiljno usamljeno. Ova pojava može podstaći milenijalce da se okrenu digitalnim prostorima kako bi nadoknadili nedostatak tradicionalnih oblika socijalizacije, poput druženja na poslu i okupljanja uživo.
Novo istraživanje koje je sprovela kompanija Kaspersky o načinu na koji milenijalci u Srbiji koriste digitalne platforme otkriva da otprilike 23% njih navodi da im je angažman u onlajn zajednicama pozitivno uticao na mentalno zdravlje i opšte blagostanje. Na globalnom nivou, ovaj odgovor je dalo čak 29% ispitanika. Ipak, preterano uključivanje u digitalne zajednice može povećati rizik od iskrivljenog predstavljanja i površnih interakcija.
Onlajn zajednice: bezbedan prostor ili leglo lažnog predstavljanja?
Istraživanje pokazuje da se 44% milenijalaca može smatrati „aktivnim učesnicima“ u onlajn zajednicama, jer svakodnevno provode najmanje tri sata na platformama poput internet foruma, društvenih mreža i gejming zajednica. Za neke od njih, ovi virtuelni prostori predstavljaju ključan izvor utehe i društva – naročito u trenucima usamljenosti.
Rut Gest (Ruth Guest), sajberpsihološkinja i osnivačica igre za bezbednost na društvenim mrežama Sersha, objašnjava: „Digitalni prostori su se razvili u mesta gde milenijalci mogu da istražuju, uče i povezuju se sa istomišljenicima. Kada se koriste promišljeno i uz odgovarajuće bezbednosne mere, društvene mreže mogu biti snažan saveznik u očuvanju mentalnog zdravlja. One nude prostor za samoizražavanje, osećaj pripadnosti i čak kreativnu inspiraciju. Međutim, važno je zapamtiti da koristi koje dolaze iz ovih zajednica zavise od održavanja ravnoteže.“
Ipak, rizici se ne smeju potceniti. Osam procenata ispitanika u Srbiji navodi da je učestvovanje u onlajn zajednicama imalo negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje. Dodatno, više od dve trećine (68%) milenijalaca kaže da su se susreli sa osobom koja je na internetu pogrešno ili iskrivljeno predstavila svoj identitet, što ukazuje na potencijalnu opasnost i u naizgled pozitivnim online odnosima.
Trećina milenijalaca u Srbiji lične vesti najpre deli sa digitalnim zajednicama, pre nego što uživo obavesti bliske prijatelje i porodicu
Ovo istraživanje pokazuje da milenijalci tragaju za lajkovima, digitalnom povezanošću i potvrdom na mreži. Gotovo trećina (31%) milenijalaca iz Srbije izjavljuje da objavljuje važne životne promene – poput raskida, unapređenja na poslu ili preseljenja na društvenim mrežama pre nego što o tome obaveste najbliže članove porodice i prijatelje lično. Ipak, dve trećine anketiranih (66%) kažu da im je lakše da razviju iskrena prijateljstva i romantične veze kroz direktnu, ličnu komunikaciju.
Uprkos intenzivnoj upotrebi digitalnih platformi za deljenje ličnih dostignuća, istraživanje pokazuje da prijateljstva van mreže i dalje imaju snažnu privlačnost. U proseku, milenijalci navode da imaju oko sedam bliskih, značajnih onlajn veza, u poređenju sa približno 14 prijateljstava u stvarnom svetu.
Ova razlika sugeriše da, iako digitalne platforme pružaju vredne mogućnosti za održavanje kontakta i trenutno društveno odobravanje, dublje veze koje se razvijaju uživo ostaju ključne. Milenijalci prepoznaju da se istinsko poverenje i razumevanje lakše grade kroz direktnu interakciju u kojoj su prisutni svi verbalni i neverbalni signali u realnom vremenu.
Kako bezbedno graditi digitalna prijateljstva
Za većinu ispitanika (62%), digitalne interakcije nisu imale nikakav uticaj na mentalno zdravlje. To sugeriše da je za mnoge angažman na mreži postao rutinski deo svakodnevice, a ne transformativno iskustvo.
Ipak, dok mnogi milenijalci uživaju u prednostima stalne povezanosti, uočava se i jasna nota opreza: preveliko oslanjanje na digitalne interakcije može povećati ranjivost na iskrivljeno predstavljanje, gde ljudi izmišljaju ili preuveličavaju aspekte svog identiteta, što može dovesti do lažnog poverenja i potencijalne emocionalne štete. Posebno kada se uzme u obzir da 13% ispitanika priznaje da su i sami, u nekom trenutku, koristili lažno ime, kreirali lažni profil ili se namerno predstavljali kao neko drugi na društvenim mrežama.
Mark Rivero (Marc Rivero), vodeći istraživač bezbednosti u okviru Globalnog istraživačkog i analitičkog tima (GReAT) kompanije Kaspersky, upozorava: „Prostori koji nude povezivanje i podršku takođe mogu izložiti korisnike rizicima po privatnost, sajber nasilju i krađi identiteta. Milenijalci moraju biti svesni informacija koje dele i digitalnih tragova koje ostavljaju. Postavljanje granica i davanje prioriteta digitalnoj bezbednosti je ključno kako bi ova onlajn prijateljstva ostala pozitivna i bezbedna.“
Kaspersky preporučuje sledeće savete i resurse kako bi interakcije na mreži bile što sigurnije:
- Proveravajte identitete: Koristite reverse image search, uporedite profile i zatražite video pozive da biste potvrdili da osoba odgovara svom onlajn prikazu.
- Proveravajte informacije: Osigurajte da sve informacije imaju potporu u pouzdanim izvorima kako biste izbegli širenje dezinformacija.
- Upravljajte ličnim podacima: Ograničite ono što drugi mogu da vide i podele. Budite oprezni sa sadržajem koji objavljujete i podesite privatnost tako da zaštitite osetljive informacije. Koristite online privacy checker kao pomoćni alat.
- Pazite sa geolokacijom: Deljenje informacija o mestima koja često posećujete može nenamerno otkriti vaše obrasce kretanja. Kada koristite geotagove, birajte apstraktne ili opšte lokacije.
- Vodite računa o tuđim podacima: Kada delite informacije koje uključuju druge ljude, uvek tražite njihovu saglasnost. Postupajte s njihovim ličnim podacima s istim poštovanjem kao prema sopstvenim.
- Ostanite informisani o digitalnim prevarama: Budite u toku sa najčešćim prevarama i znacima upozorenja. Kaspersky Daily blog nudi redovno ažurirane savete.
- Koristite jake lozinke: Upotrebite pouzdano bezbednosno rešenje kao što je Kaspersky Password Manager kako biste generisali i sačuvali jedinstvene lozinke za svaki nalog; izbegavajte korišćenje iste lozinke više puta.
- Ažurirajte softver: Redovno ažurirajte aplikacije i softver kako biste zatvorili bezbednosne propuste i osigurali maksimalnu zaštitu uređaja; dodatno, koristite antivirusni softver kao što je Kaspersky Premium za realnu zaštitu od pretnji kao što su zlonamerni linkovi i krađa identiteta.
Za dodatne savete o zaštiti ličnih podataka na mreži, pogledajte anti-doxing kontrolnu listu.
Za pristup kompletnom istraživačkom izveštaju, posetite link ovde.
