Za vreme hiperinflacije, sankcija i ratova tokom ’90-ih predstavnici vlasti Slobodana Miloševića, biznismeni bliski njemu i pojedinci izneli su iz zemlje nekoliko milijardi dolara. Ta suma koja nikada nije zvanično utvrđena, kreće se od pet do 11 milijardi dolara. Kako je pokazalo istraživanje Insajdera objavljeno u serijalu Državna pljačka države 2007. godine, jedan deo tog novca iskorišćen je za funkcionisanje države u vreme sankcija, a jedan deo je kroz razne sumnjive transakcije završio na privatnim računima.
U izbornom programu DOS-a pre 2000. jedno od glavnih obećanja bilo je da će, čim dođu na vlast, vratiti opljačkan novac koji je iznet na Kipar. To se nikada nije dogodilo.
Morten Torkersten, finansijski istražilac Haškog tribunala, u ekskluzivnom intervjuu za Insajder tada je rekao da su postojale i informacije i mehanizmi da se novac vrati u zemlju ali to nije iskorišćeno.
„Morate imati na umu da su to pare srpskih poreskih obveznika i da to predstavlja obavezu vlasti, da ispituju šta se desilo s tim novcem i da se utvrdi da se niko lično nije obogatio. Kod vas je situacija da bi taj novac mogao da pomogne ljudima kojima je stvarno potreban, dok na drugoj strani imate ljude koji žive u lepim kućama u Beogradu“, rekao je Morten Torkersten za Insajder.
Deo novca poticao je iz nelegalnih tokova, od šverca nafte, droge, cigareta, oružja, a onda je uz pomoć državnih institucija u džakovima iznet iz zemlje, položen na račune stranih banaka i tako ušao u legalne tokove. Drugi deo novca koji je iznet iz zemlje, bio je prikupljen pljačkom građana. U svemu tome veliku ulogu imale su Savezna uprava carina i Narodna banka.
Umesto da istraži tokove novca, nova vlast je od istrage odustala. Oni koji su se u vreme Miloševića obogatili švercom koristeći razne državne privilegije postali su još bogatiji u vreme DOS-a, a u vreme vlade Vojislava Koštunice pokupovali su gotovo sva preduzeća u Srbiji i postali praktično vlasnici ove zemlje.
