Bela škoda skala jurila je niz Ulicu vojvode Stepe, u beogradskom naselju Voždovac. Bilo je oko 11 sati uveče. Za volanom je bila Nina Kovačević, producentkinja televizije Pink.
Kako će tužilaštvo kasnije saopštiti, u krvi je imala 1,51 promila alkohola u krvi, skoro osam puta više nego što zakon toleriše.
Kola su se velikom brzinom približavala pešačkom prelazu i par sekundi kasnije udarila devojčicu koja se na njemu našla. Sa teškim telesnim povredama petneastogodišnjakinju je hitna pomoć prevezla na Vojnomedicinsku akademiju (VMA) gde je nedelju dana provela na intenzivnoj nezi.
Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je posle nepuna dva meseca podnelo optužni predlog protiv Nine Kovačević zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Iako je do tada bila u pritvoru, nakon podnošenja optužnog predloga joj je odobren kućni pritvor uz elektronski nadzor.
Međutim, da sistem nije zakazao, Nina Kovačević te večeri ne bi ni smela da bude za volanom.
Kako Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva, ona je u avgustu prošle godine vozila iako je imala izrečenu zabranu upravljanja vozilom, ali policija nije zbog toga podnela prijavu protiv nje. Pravnici sa kojima je pričao CINS kažu da joj je to omogućilo da izbegne moguće oduzimanje dozvole. Drugi put je u kršenju iste zabrane uhvaćena u martu ove godine, ali je ta prijava u sud stigla tek nakon nesreće na Voždovcu.
Advokat Marko Pantić, koji između ostalog zastupa klijente i prilikom saobraćajnih prekršaja, kaže da je kršenje zabrane upravljanja vozilom jedan od najtežih prekršaja po Zakonu o bezbednosti saobraćaja.
„Da je policija napisala prekršajnu prijavu kada je prvi put prekršila zabranu upravljanja vozilom, njoj bi trebalo da bude izreknuta nova mera zabrane upravljanja i dobila bi nove kaznene poene, usled čega bi joj bila oduzeta dozvola.“
I ne samo to.
Dokumentacija Prekršajnih sudova do koje je došao CINS pokazuje da je u periodu od 2014. do 2024. godine policija najmanje 16 puta pisala prijavu ili nalog Nini Kovačević zbog prekršaja koji su uključivali brzu vožnju. Ipak, u većini ovih postupaka izricane su kazne koje su blaže od mogućih.
Ko je Nina Kovačević?
Nina Kovačević je dugogodišnja producentkinja televizije Pink. Prošle godine našla se u fokusu javnosti kada je građanima koji su se okupili ispred televizije Pink u znak protesta zbog nasilja koji se promoviše u rijaliti programima te televizije pokazala srednji prst.
Gas do daske
„Dana 7. 6. 2021. godine u 4.56 časova u Beogradu, upravljajući putničkim vozilom…Nina Kovačević se kretala Autoputem Beograd – Šid, u pravcu Beograda… Ustanovljeno je da se imenovani vozač navedenim vozilom kretao brzinom od 167,8 km/čas na delu puta gde je postavljenim saobraćajnim znakom brzina ograničena na 80 km/čas“, piše u jednom od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koji je policija poslala Prekršajnom sudu u Beogradu.
Na suđenju za ovaj prekršaj, Kovačević je priznala prekršaj i molila sudiju da uzme u obzir da izdržava troje maloletne dece i da joj da rok da sa policijom sklopi sporazum o priznanju.
Sporazum na kraju nije sklopila, a sudija ju je u aprilu 2022. godine kaznila sa 14 kaznenih poena, zabranom upravljanja na 8 meseci i 100 hiljada dinara.
Međutim, nju ni to nije sprečilo da nastavi da vozi. I ne samo da vozi, nego da to radi brže nego što je dozvoljeno.
Tri nedelje otkako je počela da joj zvanično važi zabrana, u avgustu 2023. godine, policija ju je zaustavila zbog prekoračenja brzine. Radarom je izmereno da je Bulevarom oslobođenja vozila 97km/h, a ograničenje je bilo 50km/h.
Po pravilu, policija je u ovom slučaju trebalo da podnese dve prijave: jednu za brzu vožnju, a drugu za kršenje mere zabrane. Ovu drugu nikada nisu podneli, a upravo je ona kasnije na sudu mogla da dovede do toga da joj se oduzme vozačka dozvola.
Naime, dozvola se oduzima sa izrečenih 18 kaznenih poena, a Kovačević je već imala 14 kaznenih poena. Novih 14 poena, što je jedna od kazni za kršenje zabrane, bi dovela do oduzimanja dozvole.
Advokati sa kojima smo pričali, Darko Blagojević i Marko Pantić se slažu da bi kazna mogla da bude oduzimanje dozvole.
Pantić dodaje i da je praksa suda takva da se teži prekršaji procesuiraju brže.
„Postupci koji se odnose na kršenje mere zabrane traju kraće, jer se u tom postupku ispituje manje činjenica, nego kada je u pitanju na primer brza vožnja.“
Zahvaljujući tome što nije procesuirana za kršenje zabrane, Nina Kovačević je u martu ove godine presudom Prekršajnog suda u Beogradu kažnjena samo za brzu vožnju. Zbog toga je i mogla da vozi tri meseca kasnije kada je na pešačkom prelazu udarila petnaestogodišnju devojčicu.
Na pitanje da li je sudija mogao da zna da je pored prekoračenja brzine Kovačević prekršila i zabranu upravljanja, Blagojević kaže da je o tome morao da ih obavesti MUP.
„Sud nije istražni organ, on postupa po prijavi MUP-a. On može da te osudi samo za prekršaj koji je MUP naveo u prijavi.“
Novinarka CINS-a je pitala MUP zbog čega policija nije napisala prijavu za kršenje mere zabrane, ali do objave teksta nismo dobili nikakav odgovor.
Inače, mera zabrane upravljanja vozilom počinje da važi tek kada policija pismeno obavesti osobu koja je kažnjena. U slučaju Nine Kovačević to se desilo u julu 2023, više od godinu dana od pravosnažne presude.
Advokat Marko Pantić objašnjava da je cilj da se ta mera saopšti što pre.
„Kada od presude do saopštenja mere prođe više od godinu dana na taj način se umanjuje svrha mere koja je izrečena, jer osoba u tom periodu može slobodno da upravlja vozilom.“
Takođe, ovo nije jedini put da je Kovačević kršila meru zabrane upravljanja vozilom. To je uradila i u martu ove godine, ali je prijava koju je policija napisala je u sud stigla tek nakon junske nesreće.
Milenko Milisavljević, advokat Nine Kovačević, kaže za CINS da uopšte ne zna da je ona kršila zabranu.
„Ja odista to ne znam i ne mogu da se izjašnjavam na tu temu.“
Prijava do prijave
U periodu od 2014. do 2024. godine protiv Nine Kovačević je vođeno najmanje 16 postupaka u kojima je zabeleženo prekoračenje brzine u saobraćaju. Analiza CINS-a pokazuje da je Nina Kovačević za ove prekršaje uglavnom prolazila sa blažim kaznama.
Pet puta je dobila minimalnu ili kaznu blizu minimalne, a jednom je sklopila sporazum o priznanju prekršaja. Prekršaji koje je tom prilikom pravila bili su prekoračenje brzine od 28 kilometara na sat do preko 87 kilometara na sat. Usled brze vožnje je u jednom slučaju udarila i u saobraćajnu signalizaciju u blizini naplatne rampe „Preljina“.
Bilo je i slučajeva, njih šest, kada su kamere na autoputu zabeležile da je njeno vozilo prekoračilo brzinu. Ipak, pošto kamere registruju automobil, ali ne i lice osobe za volanom, sudovi su od nje kao vlasnice automobila tražili da dostavi podatke o tome ko je vozio. Pošto se nije odazivala na pozive suda i nikada nije dostavila te podatke, sud nije mogao da utvrdi identitet vozača koga bi kaznili za prekoračenje brzine, pa su joj u tim slučajevima izricali kazne za nedostavljanje podataka.
Iako zakon propisuje da u slučaju da ne dostaviš podatke o tome ko je vozio možeš da budeš kažnjen između 100 i 120 hiljada dinara, u slučaju Kovačević je bilo drugačije. Sudije su u tim postupcima smatrale da bi se manjom kaznom postigla svrha kažnjavanja i zbog toga je dobijala kazne u rasponu od 10 do 25 hiljada dinara. Pored manjih kazni, jedan postupak je zastareo, a u drugom je sklopila sporazum o priznanju prekršaja sa policijom.
Advokat Darko Blagojević kaže da je sud morao da uzme u obzir da je ona već kažnjavana za isto delo.
„Ako nikada nisi kažnjavan za nešto, a imaš recimo 40 godina, prvi put ćeš dobiti najblažu kaznu, ali ako ti se desi da pet puta ponavljaš isto kazna mora da bude stroža, jer očigledno kaznena politika do sada nije uspela.“
Tijana Le Ru iz Drugog osnovnog javnog tužilaštva kaže da je u postupku koji je pokrenut protiv Nine Kovačević nakon udaranja devojčice u Ulici vojvode Stepe, ovo tužilaštvo njene prethodne prekršajne postupke kostilo kao osnov da joj se odredi pritvor.
„Mi to možemo da koristimo kao osnov za pritvor i kao otežavajuće okolnosti za okrivljenu da prilikom odmeravanja kazne koju ćemo predložiti.“
Pored ovih prijava policija joj je četiri puta pisala prekršajne naloge nakon kojih je kažnjena u skladu sa zakonom – između 5 hiljada i 10 hiljada dinara.
Protiv nje su vođeni i drugi postupci zbog prekršaja u saobraćaju, između ostalih, zbog nevezivanja pojasa, korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje i vožnje zaustavnom trakom na autoputu.
U tim slučajevima se dešavalo da, iako joj bude izrečena novčana kazna, Kovačević to ne plati, do momenta dok sud tu kaznu ne preinači u zatvorske dane. U četiri postupka nastupila je zastara izvršenja, tako da te kazne nikada nije platila, niti otišla u zatvor.
