Centralna manifestacija povodom Dana sećanja na prognane i stradale u akciji „Oluja“ biće održana večeras na Trgu slobode u Novom Sadu, a prisustvovaće joj i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo pozvala je danas institucije Srbije i Hrvatske da prestanu sa političkom zloupotrebom žrtava kroz nacionalističke diskurse, i ocenila da pravda za žrtve „Oluje“ ni posle 27 godine nije dostignuta.
U Srbiji se obeležava 4. avgust, dan kada je ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, odnosno na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu počela vojno-policijska akcija.
U Hrvatskoj se kao državni praznik slavi 5. avgust, dan kada je akcija Oluja završena ulaskom hrvatske vojske u gotovo napušten Knin i isticanjem hrvatske zastave na kninskoj tvrđavi.
Od 2000. taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.
Hrvatsko pravosuđe je za zločine počinjene u Oluji podiglo tri optužnice za ratne zločine nad krajiškim Srbima, protiv ukupno sedmorice pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih jedinica, ova suđenja kao ishod imala su dve osuđujuće presude, od čega je jedna pravosnažna.
„Srbija i Hrvatska nikada nisu omanule da pogrešno reaguju na svoju prošlost“
Društva Srbije i Hrvatske nijednom nisu „omanula“ da pogrešno reaguju na svoju prošlost, izjavio je istoričar i publicista Dragan Markovina za Insajder u maju ove godine.
Tada je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo optužnicu protiv hrvatskih oficira koji se optužuju da su tokom hrvatske akcije Oluja u avgustu 1995. naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti.
„Problem je što svako kada govori o tome šta se dogodilo u ratu priča isključivo vlastitu verziju priče, a to onda nema nikakvog suštinskog smisla“, rekao je Markovina tokom gostovanja u emisiji Marker na televiziji Insajder.
Pomen žrtvama
Za žrtve akcije Oluja danas se održava pomen u Crkvi svetog Marka u Beogradu, u prokupačkoj Crkvi svetog Prokopija, i drugim mestima u Srbiji.
U Hrvatskoj se centralna manifestacija obeležavanja godišnjice akcije Oluja i ove godine održava 5. avgusta u Kninu, u prisustvu državnog vrha i uz celodnevni program.
Uoči proslave predsednik Hrvatske Zoran Milanović u svojstvu vrhovnog komandanta oružanih snaga večeras u Kninu priređuje svečani prijem na kom će uručiti odlikovanja i unapređenja pripadnicima oružanih snaga.
Akcija Oluja ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije tokom i posle akcije Oluja proterano je oko 250.000 Srba, ubijeno ih je oko 1.700 a više od 700 i dalje se vodi kao nestalo.
Veritas: Tri četvrtine stradalih starije od 60 godina
Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas oko tri četvrtine stradalih bilo je starije od 60 godina, a među žrtvama je 551 žena.
Kako navode podaci hrvatskih nevladinih organizacija i udruženja, tokom i nakon Oluje ubijeno je više od 600 civila i spaljeno više od 22.000 kuća, a Hrvatsku je tada napustilo oko 150.000 njenih građana, čiji je povratak godinama bio sistemski otežavan i onemogućavan.
Za zločine nad civilima u Oluji Haški tribunal optužio je trojicu hrvatskih generala, Antu Gotovinu, Ivana Čermaka i Mladena Makrača. Gotovina i Markač su bili i osuđeni, na 24 odnosno 18 godina zatvora, ali su posle nešto više od godinu dana oslobođeni krivice i pušteni iz zatvora.
