Publikacija autorki Ane Krstić, Kristine Obrenović i Sofije Mandić obuhvata analizu nivoa proaktivne i reaktivne transparentnosti sudova i tužilaštava, kao i analizu strateških dokumenata koja se odnose na komunikaciju pravosuđa sa javnošću.
Istraživanje je sprovedeno treću godinu zaredom.
Uzorak je činilo ukupno 218 sudova i tužilaštava.
Proaktivna transparentnost
Istraživanje je pokazalo da većina institucija ima funkcionalne veb-sajtove, ali da ne objavljuju vesti na svom sajtu ili to čine veoma retko.
Autorke istraživanja ukazuju da je Strategijom za razvoj pravosuđa za period od 2020. do 2025. predviđeno da pravosudni organi obaveštavaju javnost o svom radu kroz izveštaje, saopštenja za medije i konferencije za štampu. Međutim, „analizom veb-sajtova 218 sudova i tužilaštava, utvrđeno je da su konferenciju za medije tokom 2023. godine održali: jedan osnovni sud, jedan viši sud i jedno više tužilaštvo. Ostali sudovi/tužilaštva nisu organizovali konferencije za medije tokom prethodne godine“.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisuje obavezu organa vlasti da izrade i redovno ažuriraju Informator o radu. Ovu obavezu, prema istraživanju, nisu ispunila samo dva osnovna suda.
Reaktivna transparentnost
Drugi deo istraživanja odnosi se na postupanje institucija po upitima građana i zahtevima za informacije. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja definiše obavezu organa javne vlasti da postupaju po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja. Ovaj mehanizam mogu koristiti svi građani.
Za potrebe istraživanja istraživači su uputili institucijama po jedan zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Od ukupno 218 sudova i tužilaštava, na zahtev je odgovorilo njih 210, piše u publikaciji, uz napomenu da „rezultate treba uzeti sa rezervom jer je većina institucija iz uzorka izvršila prekomernu anonimizaciju dokumenata” i da predmeti nisu bili od velikog javnog interesovanja.
U istraživanju se pominju i godišnji izveštaji Poverenika, prema kojima su novinari kategorija tražilaca informacija koja ima najmanje uspeha u prikupljanju informacija slanjem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Na njihove zahteve institucije najčešće ćute ili odbijaju da odgovore.
Autorke napominju i da mnoge imejl adrese kontakata nisu bile ažurirane. „Pojedine imejl adrese navedene kao adrese za podnošenje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja niko od zaposlenih ne proverava, ili – u još gorem slučaju – proverava ali ne preduzima ništa po pitanju zahteva”, navodi se u istraživanju.
Autorke dodaju da je, nakon što nisu dobijeni odgovori od pojedinih institucija, usledilo i kontaktiranje telefonom, nakon čega su dobijeni odgovori na neke od zahteva.
Transparentnost procesa izbora sudija i tužilaca
Istraživačice podsećaju da je Republika Srbija izvršila izmene Ustava Srbije u februaru 2022. godine, sa ciljem da ojača nezavisnost sudstva i samostalnost javnog tužilaštva, tako da su Vlada Srbije i Narodna skupština, kao politička tela, isključena iz postupka predlaganja i izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Tu ulogu su u potpunosti preuzeli Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaštva (VST), kao nezavisna tela.
„Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Visokom savetu tužilaštva, propisuju javnost rada oba tela u svim njihovim nadležnostima. Međutim, tokom usvajanja Poslovnika o radu oba saveta, javnost je svedena na javnost rada (centralnih, plenarnih) sednica oba saveta – bilo da se radi o prisustvu sednici od strane novinara ili zainteresovane javnosti, bilo da se radi o objavljivanju podataka i izveštaja o radu. Ovakvo rešenje je kritikovano od strane predstavnika civilnog društva”, piše u publikaciji.
U nastavku se naglašava uloga izbornih komisija jer one procenjuju stručnost i osposobljenost kandidata za izbor na pravosudnu funkciju. „Problem sa položajem izbornih komisija se pre svega sastoji u činjenici da sednice izbornih komisija nisu dostupne javnosti – bilo da se radi o sednicama na kojima se procenjuje stručnost i osposobljenost kandidata, bilo da se radi o razgovoru sa kandidatom”, zapažaju autorke.
Kako navode, razgovori sa kandidatima se ne snimaju, niti o njima ostaje bilo kakav javno dostupni trag.
O sednici javnost može da se informiše putem zapisnika ili audio-video snimka. Na taj način javnost jeste obaveštena o tome kako je savet glasao o kandidatima za izbor na pravosudnu funkciju, ali ne i o razlozima koji stoje iza takve odluke, pojašnjavaju autorke.
Kao dodatni problem pominje se i način formiranja izbornih komisija.
„U postupcima izbora koji su sprovodili VSS i VST nakon promene Ustava nisu primenjeni merljivi rezultati za izbor, samim tim kriterijumi za izbor nisu bili izvesni, a postupak izbora nije bio dostupan javnosti. Sve to ostavlja sumnju da je odabir kandidata izvršen mimo profesionalnih kriterijuma, a da je upravo zbog toga postupak predlaganja i izbora kandidata u svom ključnom delu nejavan, dok su obrazloženja o izboru generička, bez stvarnih i odlučnih razloga za izbor. Svim ovim okolnostima dovedena je u pitanje svrha izmena Ustava Srbije, u čijem je temelju uspostavljanje merljivog i javnog izbora sudija i tužilaca“, zaključuje se u publikaciji.
Nedovoljna transparentnost zbog manjka kapaciteta
Na konferenciji „Budućnost slobode informacija” koja je nedavno održana u Beogradu u organizaciji „Partnera Srbija” govorilo se, između ostalog i o transparentnosti rada pravosuđa.
Nakon što je istraživačica Kristina Obrenović predstavila glavne rezultate istraživanja, o problemima sa kojima se susreću sudovi govorila je izborna članica Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika dr Jelena Vučković.
Ona je rekla da sudovi nemaju dovoljno kapaciteta da u zakonskom roku odgovore na sve zahteve za pristup informacijama od javnog značaja.
„Sad kada sam u ovom telu vidim da postoji dobra volja, ali ne postoje objektivne mogućnosti da se određena pitanja reše jer nemate dovoljan broj ljudi koji mogu da odgovore”, navela je Vučković.
Ona je dodala da je Visoki savet sudstva napravio strateški plan gde je kao jednu od osnovnih tačaka postavio komunikaciju sa medijima.
„Zaista duboko verujem da postoji ozbijna namera da se to učini, ali imate sada jedno telo koje je promenilo nadležnost, odnosno, dobilo mnogo veći broj nadležnosti, od ustavnih promena i zaista radi punom parom, ali ne može da postigne da uradi sve”, kazala je tom prilikom Jelena Vučković i naglasila da je važno da se na tome radi ubuduće.
Autorka istraživanja Kristiina Obrenović rekla je da se čini da tog strateškog pristupa uopšte nama.
„Situacija sa prekomernom anonimizacijom zapravo ne ukazuju na manjak kapaciteta nego na prekomerno trošenje kapaciteta. Samo da naglasim, oni su veoma čest slučaj pogotovo kada se radi o prikupljanju informacija od tužilaštava. Ono što mi takođe vidimo, a odnosi se na strateška dokumenta i analizu njihovog sprovođenja čini se da su i bivše državno veće tužilaštva, sada Visoki savet tužilaštva i Visoki savet sudstva u nekoliko navrata pokušali da se bave transparentnošću, pokušali u smislu da su pokušali na papiru, ali da nemamo nikakve informacije da ta strateška dokumenta, odnosno, akcione planove neko nekad i sprovodio“, kazala je Obrenović i upitala da li neko radi na implementaciji strateškog plana koji je pomenula predstavnica Visokog saveta sudstva.
Ona je dodala i da analize pokazuju da reformom pravosuđa nije rešeno pitanje unapređenja transparentnosti i otovrenosti procesa izbora sudija i tužilaca i pitala je šta se planira u budućnosti u vezi sa tim.
Jelena Vučković je kazala da je VSS prethodnih godinu dana bio preopterećen donošenjem podzakonskih akata što je zahtevalo angažovanje svih kapaciteta.
„Između ostalog mi smo promenili i poslovnik o radu VSS, koji predviđa i snimanje sednica kada je u pitanju izborni postupak. Ja sam neko ko na tome insistira, s druge strane, mislim da ima otpora. Mi moramo jednostavno to da sprovedemo. E, sad, ti kapaciteti su takvi kakvi jesu. Mi moramo da imamo tehničke mogućnosti za tako nešto… Sigurna sam da apsolutno postoji svest o tome da se to učini što transparentnije i mislim da će u budućem periodu to biti glavna intencija“, objasnila je Vučković.
Na pitanje Sofije Mandić, jedne od autorki publikacije, da li se čini nešto na tome da se snimaju i sednice izbornih komisija, Vučković je odgovorila da se radi transparentno u smislu procedure koja se poštuje.
„Nema nikakvih smetnji da se obezbedi transparentnost u vidu snimanja onoga što je rad izbornih komisija. Rad izbornih komisija se transparentno odvija na taj način što se u toku same sednice, kroz izborni postupak saopštavaju razgovori i rezultati razgovora sa izbornim komisijama tako da to može uvek da se vidi kroz zapisnik i kroz tonski zapis“, odgovorila je Vučković.
