Ovo je prvi put da je javnost na ovakav način uključena u prostorno i urbanističko planiranje, a ceo projekat predstavlja važan korak ka formiranju jedinstvenog nacionalnog sistema eProstor.
Od kada je pre tri meseca platforma puštena u rad u okviru projekta „Glas građana u urbanističkom planiranju“, osim toga što građani dobijaju informaciju o podnetoj inicijativi da se neki plan menja ili usvaja, sada imaju i prostor gde mogu da se edukuju kako bi bolje razumeli čemu služi plan, kakav je sistem planiranja i zašto treba da se uključe.
Prema rečima Jasmine Radovanović, vodeće savetnice za imovinu i investicije u NALED-u, rezultati istraživanja koje je paralelno sprovedeno, pokazalo je da većina ispitanika misli da nije dovoljno uključena u planski proces.
„S jedne strane imamo 90% građana koji smatra da postupak donošenja planskih dokumenata treba da se digitalizuje i učini transparentnijim, a sa druge dve trećine lokalnih samouprava koje žele da unaprede komunikaciju, kako bi gradili poverenje između građana i institucija. Trenutno u javnosti postoji sumnja u transparentnost planskog procesa i zato ćemo se zalagati za više edukativnih aktivnosti, kao i da se propiše obaveza da se tokom javnog uvida organizuje info dan gde bi građani mogli da dobiju sve informacije na njima razumljiv način“, navodi Radovanović i ističe da se nada da će i druge lokalne samouprave prepoznati benefite komunikacije sa građanima putem platforme.
Prema aktuelnim propisima, primedbe na izmene planskih i urbanističkih dokumenata mogu se podnositi isključivo pisanim putem, na pisarnicama lokalnih samouprava ili putem pošte, pa se često dešava da dokumentacija ne stigne u predviđenom roku do nadležnih organa, troši vreme građanima da odlaze na šaltere lokalnih samouprava, a najčešće nemaju ni informaciju da su izmene planova u toku, jer se objave vrše u dnevnoj štampi, službenim glasilima ili na sajtu lokalnih samouprava, zbog čega treba omogućiti digitalizaciju planskog procesa.
Đorđe Milić, direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, navodi da će se u narednim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, nedvosmisleno urediti i pitanje elektronskog slanja primedbi tokom javnog uvida kao i u Uredbi o razmeni podataka, kako bi kompletna planska dokumentacija prešla u digitalni format.
„Pilot projekat sproveden u Kragujevcu daje dobru osnovu da do kraja 2026. najveći deo planskog procesa bude u elektronskom formatu, od dokumentacije, preko javnog uvida i podnošenja primedbi, do usvajanja dokumenata. Ukoliko bi se platforma povezala na portal eUprava, građani koji su registrovani mogli bi automatski, preko svog eSertifikata da potpisuju i podnose primedbe“, kaže Milić, i dodaje da bi na osnovu preporuka i rezultata projekta sprovedenog u Kragujevcu mogla da se aktivira radna grupa za izradu koncepta eProstora.
Preko platforme „Budi deo plana“ građani su dobili informaciju da je grad Kragujevac oglasio javni uvid u nacrt Plana detaljne regulacije, „Saobraćajnice u nastavku ulice Belodrimske do Severne obilaznice grada Kragujevca“ i nacrt Izmene i dopune plana detaljne regulacije „Dela radne zone I industrijska zona Kragujevac i radne zone II Lepenica-Skladišni centar-Teretni terminal“.
Zamenik gradonačelnika Kragujevca Dejan Ružić kaže da je Grad i do sada sve odluke objavljivao na zvaničnom sajtu i u Službenom listu, međutim, to je podrazumevalo da građani svaki dan moraju da ulaze na sajt.
„Zahvaljujući platformi sada svako ko želi dobija obaveštenje čim se pokrene incijativa za izmenu plana, zatim tokom ranog javnog uvida i javnog uvida, pa mogu i da odu na sajt i vide plan, bez obaveze da svaki dan ulaze kako ne bi nešto propustili, čime se povećava transparentnost rada lokalne samouprave“, ukazao je Ružić.
Projekat „Glas građana u urbanističkom planiranju“, koji je sproveo NALED, finansiran je od strane Silp fonda Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida), a podršku u realizaciji pružio je Geografski fakultet u Beogradu.
