izvor
U Odeljenju za decu i mlade u četvrtak, 30. novembra upriličen je program „Odškrinimo Zmajevu riznicu“ kojim su se učenici podsetili koliko je važno da čitaju poeziju koja peva upravo o njima i njihovim malim-velikim problemima, nestašlucima i interesovanjima.
Mlađi osnovci su imali priliku da se upoznaju sa biografijom „čika Jove Zmaja“, da saznaju gde je i kada rođen „Kiš Joca“ i kako je dobio taj nadimak, ali i da spoznaju tužnu porodičnu sudbinu našeg pesnika, koja je iznedrila neka od njegovih najvrednijih dela. Zmaj je rođen u Novom Sadu 24. novembra 1833. i još kao dečaka, srpski pesnik Sima Milutinović Sarajlija ga je blagosiljao: „Dabogda pesnik bio!“. Te su se reči obistinile i zaista je postao poeta.
Nakon što su učenici i učesnici programa zajedno pevali „Ala je lep ovaj svet“, zavirili su u „Zmajevu riznicu“ i otkrili „Prolećnicu“ i „Materinu mazu“, mozgali kakav je problem imao Gaša, šta je pouka pesama „U novom kaputu“ i „Ptice na prozoru“ i šta kaže „Mali Jova“. Učenici drugog razreda OŠ „Vuk Karadžić“ recitovali su Zmajeve dečje pesme i izveli nekolike dramske sekvence, dok su ih iz publike bodrili drugari, roditelji, bake i deke.
Zatim, deca su imala priliku da doznaju kako je Jovan Jovanović postao Zmaj. Naime, pesnik je 1864. godine pokrenuo satirični list koji se zvao – „Zmaj“, što je zapravo igra reči. „Zmaj“ je „3. maj“, kada se pročita na ćirilici. Ovaj datum predstavlja sećanje na događaj iz 1848. godine (po julijanskom kalendaru) kada je u Sremskim Karlovcima održana Majska skupština na kojoj su Srbi tražili autonomiju u okviru Austrougarske monarhije. U čast tog događaja on je pored svog imena uvek dopisivao 3. maj (datum održavanja Skupštine). Jednom se dogodilo da je u potpisu izostavio tačku posle broja tri i tako od „3. maja” nastade „Zmaj“.
Program za decu su pripremili bibliotekari Milica Domanović i Nevena Adžemović, stihove je čitao direktor Biblioteke Bogdan Trifunović, a o pesnikovoj biografiji je govorila bibliotekar Biljana Arsić, dok je vredne recitatore pripremala učiteljica Tamara Jugović. Svi učenici koji su prisustvovali programu su na poklon od bibliotekara dobili novogodišnje ukrase, simbolično, u obliku zmaja.
Zmaj je bio svestrana ličnost što pokazuju njegovo obrazovanje i interesovanja. Po očevom nagovoru počeo je da studira prava u Pešti, zatim je nastavio u Pragu, a završio u Beču. Diplomirao je medicinu, a takođe je intenzivno pisao i prevodio. Član Srpskog lekarskog društva, jedan od osnivača Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Srpske književne zadruge, član Srpske kraljevske akademije nauka, samo su neka od određenja koja neizostavno stoje uz njegovo ime. Bavio se humanitarnim radom, lečio siromašne, a oni koji su ga poznavali tvrdili su ono što je verovatno i najvažnije, da je bio „dobar čovek“.
Ipak, najpre je ostao upamćen kao važna figura srpske književnosti i kulture, kao naš prvi pesnik za decu, satiričar i dramaturg. Uz njegovu „Pačiju školu“, „Materinu mazu“, „Malog diva“ i mnoge druge pesme silno su se smejala deca, uz „Đuliće“ izjavljivale simpatije, a uz „Đuliće uveoke“ otkrivale najtananije strune Zmajeve duše. Njegovi „Svetli grobovi“ krepili su rodoljublje, a „Jututunska juhuhaha“ budila mladalački bunt. Pokrenuo je i uređivao „Neven“, prvi časopis za decu kod nas koji je izlazio u Zagrebu i Novom Sadu, a osim toga izdavao je i časopise „Žiža“, „Komarac“ i „Javor“.
Povodom obeležavanja jubileja u Pozajmnom odeljenju za odrasle je od 29. novembra postavljena izložba „Svetlosti i senke u Zmajevoj đul-bašti“ koju su pripremili bibliotekari Dušica Brković i Marina Belić. Pored odabranih stihova koji reprezentuju stvaralaštvo ljubavne, rodoljubive i satirične poezije, tu su se našla i najlepša izdanja Zmajevih zbirki pesama i fotografije.
