Kao da se ratni Beograd ponovo javio na trenutak – tako je u četvrtak, 13. novembra, u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ započela promocija romana „Rat i san“ autora Bogdana Maksimovića. O delu je govorila Aleksandra Mišić, dok je sam autor otkrivao manje poznate detalje o procesu pisanja i pričama koje stoje iza romana. Večeri su dodatnu dimenziju dali dramsko čitanje Miloša Stojanovića i muzička interpretacija Miloša V. Nikolića, profesora na Muzičkoj akademiji. Program je vodila Jelena Čakarević.
Bogdan Maksimović (Beograd, 1946) je novinar, urednik i književnik koji se nakon dugogodišnjeg rada na radiju od 2007. godine posvetio isključivo pisanju. Objavio je više proznih knjiga, među kojima su „Senke i smrti“, „Portret vetra“, „Iskušenik“, „Vulkansko ostrvo“ i „Rat i san“. Njegov najnoviji roman prati beogradsku porodicu Đorđević u vihoru Drugog svetskog rata, gde se lični i ideološki sukobi, naročito između oca rojaliste i sina komuniste, dramatično odražavaju kroz istorijske lomove. Maksimović dokumentaristički i ponekad naturalistički osvetljava bombardovanje Beograda, logor na Sajmištu, Sremski front i Goli otok, dok motiv snova najavljuje tragične ishode likova. Jedna od poruka romana je da su logori porazi čovečanstva, a da povratak u nevinost nije moguć. Pri kraju dela opisana je vaskršnja liturgija u logoru, koja nosi poruku da život pobeđuje čak i u najtežim uslovima.
Autor je govorio o svojoj inspiraciji i procesu stvaranja: „Radio sam na romanu sedam godina, prikupljao građu, slušao svedočenja ljudi. Deda mi je bio model za glavnog junaka – hirurg, širokog obrazovanja, energični antikomunista i rojalista. Ovo je romansirana porodična saga, omaž mom dedi. Trudio sam se da ostanem ideološki neutralan i da prikažem ono što je zaista bilo.“
Aleksandra Mišić je istakla da je „Rat i san“ epopeja o jednoj dobrostojećoj porodici intelektualaca koju je rat upropastio i da je između ostalog podseća na pojedine velike romane kao što je „Tihi Don“. Ona je naglasila da nijedan rat nikada nije doneo istinske pobednike, već samo „crninu i ordenje“, kako je govorio Mića Milovanović, koga je te večeri i upoznala sa autorom. Mišić je dodala da je roman težak, zahtevan i obiman, sa brutalnim i naturalističkim scenama, ali da je u potpunosti vredan čitanja.
Promocija je pokazala da književnost i dalje ima snagu da povezuje ljude i podstiče razmišljanje o prošlosti i sudbinama. Večer je istakla značaj umetničkog prenosa istorijskih događaja i ličnih priča, kao i mogućnost da literatura bude most između prošlosti i sadašnjosti. Novac od prodaje romana autor je namenio u humanitarne svrhe, što je dodatno naglasilo društveni značaj ovog književnog događaja.
