Pod okriljem Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“, a u okviru završnice Disovog proleća održano je muzičko-poetsko veče dua „Srebrni pioniri“ koji je Zoran Predin oformio sa Igorom Polakom.
Dvorište Biblioteke bilo je do poslednjeg mesta ispunjeno zainteresovanim posetiocima. Svirajući na gitari dobro poznate stare i nešto novije pesme, između kojih su se nizale anegdote, ispovedne priče i poetska zapažanja, Predin je predstavio stil koji ga čini jedinstvenom figurom sa ovih prostora.
Pored toga što se u srpskom prevodu nedavno pojavio njegov roman Mongolske mrlje, Zoran Predin je autor još dve knjige priča i nekoliko zbirki poezije. Jedna od njih, Praslovan, poslužila je kao lajtmotiv naslova večeri, čime je i potvrđena pesnička priroda svakog ozbiljnog kantautora, počev od Predinovog heroja Boba Dilana pa nadalje.
Osvrnuvši se na aktuelni album „Gastarbajter trubadur“, simbolično objavljen samo u formatu vinila, Predin je tokom jednoipočasovnog druženja publiku proveo kroz svoj opus. Smenjivanjem nostalgije, humora, autoironije i sete, podsetio je okupljene na „svoje anđele“ (kao što su Margita Stefanović i Vlada Divljan), iskustva iz zemlje koje više nema, doživljaj srednjeg doba, optimizam pred danima koji dolaze.
Čule su se, između ostalog, pesme „Čekaj me“, „Kosa boje srebra (Margita)“, „Bez tragova i sjene“, „Šta bi mi bez nas“, „O mladom studentu i udanoj ženi“… Poentirajući izvođenjem Koenovog standarda „Dance Me to the End of Love“, gost je još jednom dokazao čarobnu neraskidivost veze između muzike i književnosti.
