„Ovi pregovori više nisu proces približavanja Evropskoj uniji, već dugogodišnja simulacija reformi, iza koje se sistematski urušavaju institucije, slobode i osnovni demokratski standardi.
Za dvanaest godina vlast je imala potpunu kontrolu nad parlamentom, vladom, medijima, bezbednosnim sektorom i pravosuđem. Takva koncentracija moći ne ostavlja prostor za izgovore. Ipak, umesto nezavisnih institucija, vladavine prava i borbe protiv korupcije, dobili smo zarobljenu državu, partijsko pravosuđe i sistem u kome se zakoni donose bez namere da se ikada primene. Evropska agenda svedena je na PR strategiju za međunarodnu upotrebu, dok se suština vlasti oslanja na autoritarne obrasce.
Po prvi put od početka pregovora, izveštaj Evropske komisije nije samo kritičan, već otvoreno negativan. Komisija konstatuje nazadovanje Srbije u slobodi medija, slobodi govora i slobodi okupljanja, kao i činjenicu da izborni proces više ne ispunjava kriterijume fer i demokratskih izbora, niti odražava stvarnu volju građana. Ovo nije politička interpretacija već institucionalna ocena EU da Srbija prvi put od 2006. godine ide unazad.
Posebno zabrinjava brutalna eskalacija represije nakon masovnih građanskih protesta povodom ubistva 16 ljudi u Novom Sadu i zahteva za borbu protiv korupcije i uspostavljanje vladavine prava. Više od hiljadu studenata je privođeno, zastrašivano i izloženo krivičnim postupcima, ne zbog nasilja, već zbog političkog neslaganja. Vlast sve otvorenije preuzima modele Kine, Belorusije i Rusije, koristeći krivično pravo kao instrument gušenja slobodne misli i zabrane političkog delovanja, uključujući i zabrane oglašavanja na društvenim mrežama.
Nakon gušenja slobode medija, govora i okupljanja, represija se sada sistematski širi na digitalni prostor. Građani se hapse i optužuju za pravno neodržive i politički motivisane navode, a postupci se u velikom broju slučajeva obustavljaju tek nakon višemesečnog maltretiranja, kada postane očigledno da dokaza nema. Istovremeno, institucija Zaštitnika građana predlaže zakonska rešenja koja dodatno kriminalizuju slobodno mišljenje, čime se zatvara krug institucionalne represije.
Slučaj Čedomira Stojkovića predstavlja opasan presedan i jasan signal kuda se Srbija kreće. Advokat je optužen da je svojim objavama na društvenim mrežama navodno podsticao nasilnu promenu vlasti, bez ikakvih relevantnih dokaza. Kulminacija je dostignuta određivanjem kućnog pritvora, elektronskog nadzora i potpunom zabranom korišćenja društvenih mreža. Time je vlast otvoreno poručila da je politički govor krivično delo, a kritika režima bezbednosni problem.
Ovakva praksa predstavlja grubo kršenje osnovnih vrednosti na kojima počiva Evropska unija i direktno je suprotna obavezama koje Srbija ima kao kandidat za članstvo. Autokratski sistem danas ne samo da ne sprovodi reforme, već aktivno razgrađuje minimum demokratskih standarda koji su godinama građeni.
Institut za evropske poslove upućuje ozbiljno upozorenje građanima, njihovim udruženjima i državama članicama Evropske unije. Suzbijanje sloboda u Srbiji mora se pratiti pažljivo, sistematski i bez relativizacije. Pozivamo Evropsku komisiju i Evropski parlament da pripreme jasne političke i institucionalne mehanizme odgovora, kako bi se sprečilo dalje klizanje Srbije ka modelu vlasti iz devedesetih godina, ovog puta upakovanom u lažnu evropsku retoriku.
Pitanje danas nije da li Evropska unija želi Srbiju. Pitanje je da li aktuelna vlast želi demokratsku Srbiju. Posle dvanaest godina unazadovanja, odgovor je nedvosmislen. Ne želi. I što je još opasnije, spremna je da slobodu proglasi zločinom kako bi to prikrila“, navodi se u saopštenju Instituta za evropske poslove.
