Na tribini su govorili, Oliver Tošković, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Savo Đurđić, sudija Apelacionog suda u penziji, Vida Petrović Škero, sudija Vrhovnog suda u penziji, Čedomir Čupić, profesor FPN, Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanskih inicijativa, Ivan Medenica, profesor FDU i Pavle Cicvarić, student FPN i aktivista grupe mladih „Borba“.
Vida Petrović Škero upitala je da li je normalno da predsednik države bude na čelu liste u svakom mestu, u svakom selu, opštini, gradu i da li je normalno da je 60% građana, kako je pokazalo istraživanje, u decembru mislilo da su u toku predsednički, a ne parlamentarni izbori. Kako je navela, naš Ustav govori o onome što predstavlja sukob interesa i o podeli vlasti, što ukazuje na to da ovakva praksa nije u redu.
„Kod nas vlast simbolizuje predsednik, što je dosta čudno naročito u sistemu podele vlasti da nijedna druga vlast ili političar ne simbolizuje vlast. Postali smo faktički jednopartijska država – vlast ima jedna partija, a tom partijom rukovodi predsednik države bez obzira što više nije predsednik stranke. Dokaz tome je njegova izjava na skupu u Šumicama kada je punoj sali poručio ‘vi ste niko bez mene i ne biste uspeli na izborima bez mene’. I posledica ovakve rečenice je apsolutni aplauz onih kojima je rekao da su niko. Da li onda on treba i sme da bude na čelu te liste? Kod nas je uređenje takvo da u državnoj firmi zapošljavanje i napredovanje zavisi od partije, u privatnoj firmi ako si pristalica, finansijer, moraš da budeš blizak“, rekla je ona.
„Mi plaćamo za glasanje, mi od naših para koje koristi preko svoje partije predsednik koji čini državu. Ovakvim funcionisanjem omogućili smo izborni inženjering, jer ovakvim načinom funkcionisanja institucije više ne postoje, zarobljene su, ne radi Ustavni sud, ne radi Ombudsman, ne radi MUP koji upisuje prebivališta građana bez zakonom propisanih uslova, i sve se to onda prelije na birački spisak“, rekla je Petrović Škero.
Savo Đurđić rekao je da „imamo 17 zahteva prema Ustavnom sudu koji nisu rešeni i koje ova institucija ne smatra za bitne, a to su pitanja legaliteta izbora koja su za jedan političkim i pravni sistem sigurno najznačajnija“.
Ustavni sud je smatra, trebalo da organizuje javnu raspravu o ovim zahtevima o regularnostima izbora, da obaveštava javnost u ovim slučaju, da pribavlja nove informacije.
„Ustavni sud je održao sednicu pre nekoliko dana, ali tek u fazi u kojoj su raspravljali u tome da li će voditi postupke ili odbaciti zahteve. Po Ustavu, predsednik republike, osim ako ne podnese ostavku, ne može da se eksponira na izborima“, rekao je on i dodao da opozicija nije dovoljno zastupala stav da predsednik ne može da učestvuje na izborima, kao što je slučaj sada u Hrvatskoj.
Čedomir Čupić ukazao je na „greh prethodnih demokratskih vlasti“ koje, kako je naveo, nisu obavile temeljan posao u smislu uvođenja demokratskih uslova u zemlju, te da posledice toga što nije urađeno danas imamo u „velikoj zapuštenosti koja je nastupila u tzv. antipolitičkim principima“:
„Ljudi su postali ravnodušni, izgubili su nadu, i imamo povratak onih koji su tokom 90. radili sve da unište, i oni su sve te propuste iskoristili i nadogradili.“
On je naveo i da je jedan od načina da se nešto bitno promeni, a za šta je potrebno imati „građanskog kapaciteta“ – „da ljudi ustanu i kažu idem da se borim za taj glas“:
„U odsutnom trenutku, kada su izbori, odnosno kada se vrši zloupotreba izbora, a to je vređanje dostojanstva svakog pojedinca koji izlazi na izbore, onda je jedina šansa da izađe 500.000 ljudi i sve se institucije tada oporavljaju i odjedanput zaboravljaju Vučića.“
Čupić je dodao i da u diktaturama kada jedan čovek kaže da je slobodan, diktator više ne može da spava, uhvati ga paranoja.
„Mi treba da žestoko upremo, ne partije opozicione, nego mi kao građani da žestoko upozorimo Evropu šta se ovde dešava, da kažemo „Evropo, nemoj đubrište na svojoj teritoriji“. Da žestoko tražimo opomenu Evrope, ali i da polako jednog po jednog građanina oporavljamo i podižemo“, rekao je Čupić.
Direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović istakla je da ne misli da autoritarni režim pada na fer izborima, te da i ne treba očekivati da će autoritarna vlast da sredi sve izborne uslove pa da onda tako izgubi vlast. Kako je navela, mi imamo 10 godina fiktivnih promena, a i kada je zakonski okvir dobar, implementacija zakona je svega 10 posto:
„I govorim ne o izbornim, već o najosnovnijim zakonima, zakonima koji u zatvor treba da stave kriminalce a ne ljude koji bacaju petarde“:
Ali to ne znači da ne treba da vršimo pritisak, da bi se makar nešto poboljšalo, navela je ona.
„Osnov demokratije je da postoje fer pravila, i fer pravila se ne odnose samo na izbore, ali su tu ključna jer se tada biraju i postavljaju oni koji ta pravila primenjuju dalje do sledećih izbora. Različiti su uslovi koji se sada traže i danas i dugo godina unazad, ali je sada ODIHR prvi put izričito rekao da je učešće predsednika u kampanji napravilo disbalans“, navela je ona i dodala da zahtev da aktuelni predsednik ne bude na čelu liste jeste zahtev koji zavisi od „da-ne“ jednog čoveka. Ispunjenje ovog zahteva, kazala je, naročito je važno na lokalnom nivou, kako bi ljudi znali za koga glasaju, a ne da budu u zabludi da su u toku predsednički izbori.
Oliver Tošković kazao je da „stvari rade združenim akcijama“:
„Moramo stalno da budemo budni, jer ovakve vlasti ne padaju na fer izborima, ali kad su stalno pod pritiskom malo po malo popuštaju, a nama svako malo znači. I zašto je važno da izdejstvujemo da Vučić ne bude na listi, ne zbog Vučića, nego i zbog svakog narednog predsednika, ma ko god to bio. Mi se ovde borimo za sebe i za svoju budućnost“, rekao je Tošković.
On je dodao i da ono što u Srbiji imamo jesu tzv. „lažni izbori“:
„Maltretiranje opozicije, kupovina birača, pritisak na birače, direktno laganje na televizijama da se nešto radi pa se ne uradi… sve to su iz knjige odrednice nečega što se zove „sham elections“ iliti lažni izbori“, rekao je Toškić.
