izvor
Studenti i kandidati studentske liste „Studenti pobeđuju!“ predstaviće 26. septembra u Zaječaru deo programa posvećen obrazovanju, nauci, kulturi i položaju studenata. Na tribini „Šta studenti mogu da urade za obrazovanje?“, koja će biti održana na Popovoj plaži, u blizini Feliks Romulijane, biće predstavljeni programski predlozi ove liste.
Kako je navedeno u saopštenju, mesto održavanja tribine simbolično treba da ukaže na značaj znanja, kulture i nasleđa za razvoj jedne sredine, ali i na problem odlaska mladih iz krajeva koji godinama gube stanovništvo.
Studenti navode da je njihov program nastao kroz razgovore sa nastavnicima, profesorima, istraživačima, umetnicima, studentima i građanima širom Srbije. Prema njihovoj oceni, ti razgovori pokazali su da problemi obrazovanja nisu isti u svakom gradu, ali da imaju zajednički uzrok – kvalitet javnih usluga, kako navode, često zavisi od mesta u kom ljudi žive, materijalnog statusa i političkih veza.
Na tribini će govoriti prof. dr Miloš Jevtić, vanredni profesor Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, prof. dr Aleksandar Baucal, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, mr Marijana Cvetković, radnica u kulturi, i Maksim Janković, student osnovnih studija Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Moderatorka će biti Tara Blagojević, studentkinja master studija Kulturologije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Škola mora ponovo da bude mesto učenja, a ne prostor nejednakosti
Studenti u programu ocenjuju da je obrazovanje u Srbiji „besplatno samo na papiru“, navodeći da udžbenike i školski materijal i dalje plaćaju porodice, dok uslovi u manjim i ruralnim sredinama, prema njihovoj oceni, znatno zaostaju za onima u velikim gradovima.
U programu se navodi da su nastavni programi preobimni i nepovezani, da se reforme sprovode parcijalno i bez učešća nastavnika, kao i da nastavnici rade za niske i nepredvidive plate, često godinama na određeno vreme i pod teretom administracije. Studenti ocenjuju da je posledica toga sve dublja kadrovska kriza u prosveti.
Kao jedno od rešenja, studenti predlažu da se iz javnih sredstava finansiraju osnovni udžbenici za osnovce i srednjoškolce, koje bi učenici dobijali na korišćenje preko škole, uz dodatnu podršku deci iz socio-ekonomski ugroženih porodica.
Prema njihovom programu, ulaganja u škole i opremu bila bi usmeravana prema stvarnim potrebama, pre svega van velikih centara. Nastavni programi bi, kako navode, bili reformisani na osnovu stručnih analiza i uz učešće nastavnika.
Studenti predlažu da se umesto reprodukcije činjenica veći akcenat stavi na razumevanje gradiva i razvoj kritičkog mišljenja, dok bi formativno ocenjivanje, prema njihovom programu, trebalo da smanji pritisak brojčanih ocena i proseka.
Kada je reč o bezbednosti dece, studenti navode da bi ona trebalo da bude tretirana kao sistemska odgovornost. Predlažu uvođenje jedinstvenih standarda bezbednosti škola, jasnih procedura za krizne situacije i programa prevencije vršnjačkog, psihološkog i digitalnog nasilja, uz dostupniju stručnu podršku i saradnju sa zdravstvenim i socijalnim službama.
Prema programu studentske liste, svako dete kojem je potrebna dodatna podrška dobilo bi pedagoškog asistenta ili ličnog pratioca, dok bi škole trebalo da imaju dovoljan broj stručnih saradnika.
Studenti najavljuju i mere usmerene na položaj nastavnika. Kako navode, predviđeno je stalno zaposlenje za one koji godinama rade na određeno, ukidanje dupliranih evidencija i izveštaja i jasan mehanizam usklađivanja plata sa rastom minimalne zarade.
U programu se predlaže i da se direktori škola biraju prema stručnosti i javnim kriterijumima, uz stvarno učešće kolektiva, a ne prema partijskoj pripadnosti.
Univerzitet mora biti u službi znanja, a ne politike
Studenti u programu ocenjuju da je politički uticaj prisutan u upravljanju univerzitetima, zapošljavanju i napredovanju, kao i da ugovori na određeno sve do zvanja redovnog profesora podstiču autocenzuru.
U saopštenju se navodi da se za nauku izdvaja manje od jedan odsto BDP-a, što je, prema tvrdnjama studenata, manje od iznosa koji država godišnje daje za subvencije privredi.
Studenti navode i da studentski standard u budžetu za 2026. godinu iznosi 14,76 milijardi dinara i da pokriva tek oko 30 odsto potrebnih kapaciteta, dok osnovna stipendija od oko 13.000 dinara, prema njihovoj oceni, ne pokriva ni osnovne troškove života.
U programu se dalje ocenjuje da je istraživačka oprema uglavnom zastarela, dok se sistem akreditacije gotovo nije menjao skoro dve decenije. Studenti navode da zbog toga studiranje postaje privilegija imućnijih porodica, a da je odlazak mladih istraživača u inostranstvo prečesto trajni gubitak za zemlju.
Kao prvi korak studenti predlažu zaštitu akademske autonomije. U njihovom programu predviđena je reforma regulatornih tela, depolitizacija upravljačkih struktura i uvođenje transparentnog izbora rukovodstva i izbora u zvanja.
Na fakultetima i institutima, kako navode, trebalo bi uvesti poverenika za akademski integritet i zaštitu uzbunjivača, dok bi Fond za nauku i Fond za inovacionu delatnost, prema njihovom predlogu, trebalo da postanu nezavisni od dnevne politike.
Studenti najavljuju da bi ulaganja u nauku postepeno bila podignuta do tri odsto BDP-a. Istraživači bi, prema programu, opremu i materijal do 100.000 evra mogli da nabavljaju bez dugotrajnih tendera, dok bi svaka državna subvencija privredi bila uslovljena ulaganjem u istraživanje i razvoj.
Programom su predviđene i veće bespovratne stipendije za studente slabijeg imovinskog stanja, kao i povoljni krediti sa otplatom nakon zaposlenja. Studenti predlažu i proširenje kapaciteta domova i mogućnost da mladi zaposleni na univerzitetima dobiju stanove po cenama najmanje 30 odsto nižim od tržišnih.
Jedan od ciljeva programa je, kako navode studenti, da mesto rođenja ne određuje ko može da studira. Zbog toga predlažu mrežu regionalnih „mikroistraživačkih gradova“, koja bi omogućila razvoj nauke i van prestonice.
U programu se posebno navodi da bi istočna Srbija postala centar za rudarstvo i remedijaciju životne sredine, dok bi strukovnim studijama bila vraćena jasna razvojna uloga u regionima u kojima deluju.
Za one koji žele da se vrate iz inostranstva studenti predviđaju povratničke grantove, postdoktorske pozicije, akademsku vizu i bržu nostrifikaciju diploma.
Kultura nije dodatak obrazovanju – ona je njegov deo
Studenti u programu ocenjuju da je kulturni sistem opterećen nedovoljnim finansiranjem, potplaćenim i nesigurnim radom i partijskim upravljanjem, dok su resursi, prema njihovoj oceni, skoncentrisani u velikim gradovima.
U saopštenju se navodi da Zaječar i njegova okolina pokazuju koliko je nasleđe dragoceno, ali i ranjivo kada sistemska podrška izostane.
Studentska lista predlaže da se izdvajanja za kulturu povećaju na najmanje jedan odsto republičkog i šest odsto lokalnih budžeta. Programom je predviđeno i uređenje radnih i socijalnih prava samostalnih umetnika, kao i uvođenje stručnih procedura izbora rukovodilaca ustanova kulture.
Prema njihovom programu, domovi kulture, biblioteke, bioskopi i studentski kulturni centri u manjim sredinama dobili bi podršku kroz poseban razvojni fond.
Studenti predlažu i da deci i mladima budu dostupni besplatni kulturni programi kroz saradnju škola i ustanova kulture.
Zaštita kulturnog i prirodnog nasleđa, kako navode, bila bi javni interes koji investicioni projekti ne bi mogli da zaobiđu, od Feliks Romulijane do Generalštaba i Beogradskog sajma.
Programom je predviđeno i vraćanje studentskih kulturnih centara studentima, dok bi novi Zakon o kulturi, prema njihovom predlogu, bio donet kroz otvoren i participativan proces.
Studenti moraju imati pravo da učestvuju u odlučivanju
Studenti u saopštenju navode da je studentsko organizovanje pokazalo da studenti nisu samo korisnici obrazovnog sistema, već i njegovi aktivni učesnici.
Zbog toga predlažu uvođenje funkcije studentskog pravobranioca, kao i bolje uslove za zdravstvenu zaštitu studenata i njihovo organizovanje.
U programu se predviđa i uređenje statusa studentskih praksi i volontiranja, kako mladi, prema oceni studenata, ne bi radili bez naknade umesto da se obrazuju.
Stručne prakse bi, prema njihovom predlogu, bile formalno vrednovane u okviru studija.
Studenti takođe predlažu da karijerni centri na univerzitetima dobiju podršku da prate studente od upisa do prvog zaposlenja.
Kako navode, smeštaj, ishrana i prevoz moraju biti deo kontinuirane politike studentskog standarda, a ne tema koja se pojavljuje samo uoči izbora.
Srbija u kojoj znanje određuje budućnost
Studenti u programu navode da promena obrazovnog sistema nije kratkoročna intervencija i da ona podrazumeva suočavanje sa nedostatkom kadrova, institucionalnim otporom i odgovornošću za odluke koje će imati posledice u godinama koje su pred nama.
Kako ističu, rezultat ne bi trebalo meriti samo statistikom upisa ili prosečnim ocenama.
„Pitaćemo da li dete iz Zaječara ima iste mogućnosti kao dete iz Beograda. Da li nastavnik može dostojanstveno da živi od svog rada? Da li mladi istraživač može da gradi karijeru u Srbiji? I da li mlada osoba nakon fakulteta ima razlog da ostane u zemlji?“, navodi se u saopštenju.
Studenti svoju viziju opisuju kroz cilj da dete dobije priliku na osnovu svojih sposobnosti, a ne porodičnih i političkih veza.
Prema njihovim navodima, nastavnik treba da ima sigurnost i vreme za učenike, student treba da bude u mogućnosti da studira bez toga da mu materijalni položaj porodice određuje budućnost, naučnik treba da ima uslove da istražuje, a umetnik da može da radi.
Kako se dodaje, svaki građanin, bez obzira na to gde živi, treba da ima pristup obrazovanju i kulturi.
„To je društvo u kojem su obrazovanje, nauka i kultura namenjeni svima“, navodi se u saopštenju studentske liste.
Na kraju saopštenja studenti navode da će, kako kažu, „novo poglavlje početi u oktobru kad zaokružimo broj 3“.
„Rešenje je: Studentska lista – Studenti pobeđuju!“, zaključuje se u saopštenju.
