Osmani nije uspela da dobije dovoljnu podršku birača u prvom i drugom krugu glasanja, piše KoSSev.
U prvom krugu glasao je 81 poslanik od 84 prisutna.
Od ukupnog broja glasova 12 je bilo nevažećih, 69 za Osmani, a nijedan za drugog kandidata Nasufa Bejta.
Osmani nije dobila ni u drugom krugu glasanja dovoljnu podršku poslanika u skupštini. Glasala su ukupno 82 poslanika – od toga za Osmani je glasalo 67 poslanika, četiri za protivkandidata, dok je ujedno bilo 11 nevažećih glasova.
Za manje od 15 dana, Kosovo je dobilo novu skupštinu, vladu i predsednika. Ali i, kako su birači to procenili – „nove snage“.
Biografija nove predsednice Kosova
Vjosa Osmani-Sadriu rođena je 1982. godine u Kosovskoj Mitrovici.
Osnovnu i srednju školu završila je u rodnom gradu, studije prava završila je na Univerzitetu u Prištini, a 2005. je magistrirala pravo na Univerzitetu u Pitsburgu.
Od 2009. do 2014. godine boravila je na tom američkom univerzitetu na doktorskim studijama.
Kao univerzitetski profesor drži kurseve iz oblasti međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Prištini, dok u SAD kao gostujući profesor predaje predmet „Izgradnja države i pravo: Kosovsko iskustvo“.
Njena politička karijera počela je još u tinejdžerskim godinama, kada je bila aktivistkinja Demokratskog saveza Kosova (DSK).
Krajem avgusta 2009. godine izabrana je za šefa kabineta tadašnjeg predsednika Kosova, Fatmira Sejdiua.
Bila je poslanik u Skupštini Kosova iz redova DSK-a u tri mandata, dok je u dva poslednja mandata, tokom 2019. i 2021. godine bila žena koja je osvojila najviše glasova na kosovskim parlamentarnim izborima.
Osmani je na poslednjim izborima, kao kandidat na listi pokreta „Samoopredeljenje“, dobila više od 300.000 glasova, više nego Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova zajedno.
U prethodnom, sedmom sazivu, bila je predsednica kosovskog parlamenta, dok je od 5. novembra vršila i dužnost predsednika Kosova.
Udata je i majka dve bliznakinje.
Pored albanskog govori i srpski jezik.
