Piše: dr Olivera Marković, MA defektolog
Pre nego što dođemo do tih poželjnih karakteristika dobrog roditeljstva, videćemo koji su to negativni roditeljski stilovi, koji nisu u najboljem interesu dece.
Postoje tipični roditeljski stilovi koji se negativno odražavaju na dečji razvoj i otežavaju razvoj nezavisnosti kod dece. Ti stilovi su poznati kao: preterano kritički, prezaštićujući, nedosledan, svađalački nastrojen, neuključen i nezainteresovan, previše organizovan, emocionalno gladan i zavistan.
Evo kako izgledaju neki od ovih negativnih roditeljskih stilova i kako utiče na dečji razvoj:
Preterano kritički orijentisani roditelji skloni su verbalnim iskazima ili ponašanju koji detetu šalje poruke, poput: Glup(a) si i nikada ništa nećeš postići!, Nesposoban(a) si! ili Zar nikad ništa ne možeš da uradiš kako treba?! i slično. Deca koja odrastaju uz ovakve poruke, počinju vrlo rano da sumnjaju u sebe i svoje sposobnosti, brinu da će napraviti grešku, plaču kada dobiju lošu ocenu i na kraju počinju da veruju da ništa ne umeju da urade kako treba. Odrastaju u osobe koje su samokritične, koje nikad nisu zadovoljne postignutim i uvek u svemu traže grešku.
Naravno, ovde ne navodimo da decu uopšte ne treba kritikovati. Kritika je u redu kada je konstruktivna i kada je opravdana. Međutim, jako je važno da kritiku nikad ne upućujemo na dečje biće, već na njegovo ponašnje (ovo pravilo važi i u odnosu sa odraslima). Šta to znači? To znači da kada se obraćamo detetu koje nije uradilo domaći ili počistilo svoju sobu, kritiku Lenj si i neodgovoran!, preformulišemo tako da se ona odnosi na ponašanje, na primer, Tvoje ponašanje je jako neodgovorno, jer nisi sredio svoju sobu iako smo se dogovorili da ćeš to uraditi. Ukoliko želimo da konstruktivna kritika ispuni svoj cilj, onda je dobro da u nastavku kritike koja je upućena na ponašanje, dodamo i neku pohvalu kako bi dete uvidelo da postoji i nešto što je kod njega dobro. Na primer, Ne sviđa mi se što se ponašaš neodgovorno i ne ispunjavaš svoje školske obaveze, a znam da si pametan i da bi to mogao da uradiš bez problema.
Prezaštićujući roditelji prepoznatljivi su po izjavama Uradiću ja to umesto tebe, Ne brini, ja ću se pobrinuti za sve, Nemoj ti da se mučiš, mama (tata) će ili Obuci se, hladno mi je itd. Pored ovakvih izjava, ove roditelje i karakteriše takvo ponašanje da uglavnom sve rade umesto svoje dece, čak i kad ona to ne traže od njih. Slušajući ove poruke tokom odrastanja ona najčešće za sebe pomisle da nisu sposobna ništa sama da urade i stalno im je potrebna neka druga osoba koja će raditi stvari umesto njih.
Nedosledni roditelji su onaj tip roditelja koji danas imaju jedan stav, a narednog dana sasvim suprotan. U utorak, na primer, ovaj roditelj će reći Brinem za tebe. Moraš doći kući na vreme, da bi u sredu izjavio/la Ne zanima me šta radiš; samo me ostavi na miru. Ili ukoliko su mlađa deca u pitanju ta nedoslednost može se ogledati u tome što će jednog dana detetu biti dozvoljeno da se igra u bašti, dok će već narednog dobiti kaznu zato što je to uradilo. Ova deca su uglavnom uplašena i biraju da ne rade ništa, jer nisu sigurna šta se od njih očekuje. Vremenom nauče da budu neupadljiva i povučena, sa nespretnim socijalnim veštinama.
Roditelji svađalice često manifestuju međusobno neslaganje, kao i nesuglasnice sa drugim ljudima. Njihove rasprave mogu biti prilično glasne, čak i u vidu uvreda i psovki, mogu biti tihe, ljutite, ponekad racionalne, surove, sarkastične, ali nikada zabavne. Disuksija se može povesti u vezi sa poslom, obrazovanjem, novcem, slobodnim vremenom, seksom, vaspitanjem, odgojem dece – tačnije u vezi sa svim. Oba roditelja mogu zauzeti oprečno i protivurečno stanovište u pogledu života. Deca ovih roditelja uglavnom su užasnuta prilično bučnim glasovima i manifestuju sklonost ka povlačenju pri suočavanju sa konfliktima, često osećaju strah kad se konflikti pojave.
Neuključeni (nezainteresovani) roditelji pretežno su odsutni od kuće ili čak i kada su tu oni ne slušaju decu, ne dele svoja osećanja, misli i ideje. Podjednako kao što ne dele svoja osećanja, misli i ideje, nisu zainteresovani ni za misli, osećanja i ideje deteta i ne daju prostora detetu da se izrazi. Izoluju se u određenu prostoriju ili aktivnost uz reči Ne uznemiravaj me, zauzet/a sam. U najekstremnijem slučaju su rasejani, zaboravljaju rođendane, koliko im deca imaju godina, zaboravljaju da odu po dete u školu i slično. Deca ovih roditelja su usamljena i tužna, kako od roditelja ne dobijaju adekvatnu pažnju ona počinju da se ponašaju neadekvatno (tuku se, lažu, kradu, beže iz škole…) kako bi privukla bilo kakvu pažnju, vodeći se načelom „bolje i negativna pažnja, nego nikakva“.
Superorganizovani roditelji konstanto obrađuju podatke, retko pokazuju toplinu i impulsivnost. Nisu ni kritički nastrojeni, a ni brižni. Deca ovih roditelja obično pokazuju obrazac buntovničkog ponašanja, ravnodušnosti ili popustljivosti i pokoravanja prema organizaciji. Dakle, deca se mogu pobuniti protiv organizovanosti svojih roditelja i stalno ulaziti u konflikt s njima i namerno ih provocirati. Često se taj bunt može videti kroz neurednu dečiju sobu. Mogu biti ravnodušni, neispunjavati zadato ili i sami prihvatiti ovakav način funkcionisanja. Кao odrasle osobe oni i sami postaju veoma dobro organizovani, uglavnom su perfekcionisti koji teže da sve urade savršeno, a kada u tome ne uspeju osećaju se loše. Radoholičari su i sebe zatvaraju u posao ne dozvoljavajući sebi da predahnu i osete šta se oko njih dešava.
Emocionalno gladan (zavistan) roditelj konstantno očekuje da bude tretiran kao beba i da se o njemu vodi računa. Očekuje da se ohrabruje, usrećuje ili da bude kritikovan. Ovakvi roditelji često manipulišu svojom decom kako bi ona preuzela roditeljsku ulogu u kući. Кoriste rečenice poput Da me voliš sredio/la bi svoju sobu. Deca ovih roditelja reaguju postavljajući se roditeljski i zaštitnički prema okolini, brinu o drugoj deci u školi, drže im predavanja o tome šta se sme, a šta ne i često deluju dosta zreliji od svojih vršnjaka.
Koje su poželjne osobine dobrih roditelja?
Da bismo bili dobar roditelj nije dovoljno da izbegavamo očigledne loše stvari kao što su zlostavljanje, zanemarivanje ili preterano popuštanje. U literaturi se navode četiri osnovne odgovornosti roditelja:
- Očuvanje zdravlja i sigurnosti dece;
- Unapređivanje njihovog emocionalnog blagostanja;
- Podsticanje socijalnih veština;
- Intelektualna priprema dece.
Što se tiče vaspitanja dece, istraživanja su pokazala da su najbolje prilagođena deca odgajana od strane roditelja koji prilikom vaspitavanja dece kombinuju toplinu i osećajnost sa jasnim granicama. Tačnije, ovi roditelji kombinuju ljubav, podršku i razumevanje dece sa jasnim i doslednim postavljanjem pravila šta se sme, šta se ne sme.
Roditelji dece sa smetnjama u razvoju
Roditeljstvo može da dovede i do rušenja ideja i fantazija o idealnom detetu, u slučajevima brojnih razvojnih problema i hroničnih bolesti kod dece. Moguće je:
- Osećanje razorenosti, preplavljenosti i traumatiziranosti saznanjem;
- Osećanje krize i konfuzije kada pokušaju da prevladaju saznanje o detetovoj dijagnozi;
- Očekivanja i nade za budućnost su promenjeni ili uništeni;
- Izražena ljutnja usmerena prema zdravstvenom osoblju i profesionalcima koji rade sa detetom;
- Dileme o tome da li bi moglo biti bolje da je dete umrlo;
- Narušeno samopoštovanje i poverenje roditelja u sebe kao nekoga ko brine i štiti;
- Bračni i drugi porodični odnosi postaju ozbiljno zategnuti;
- Porodične rutine su poremećene;
- Osećaj šoka, neverice i tuge preplavljuju roditelje.
Proces intervencije prolazi kroz:
- Adaptaciju;
- Prihvatanje;
- Prilagođavanje;
- Razrešenje (nekada nikada do kraja).
Za kraj:
Kada stjuardesa pre poletanja aviona daje bezbednosna uputstva, ona naglasi da ako padne pritisak vazduha u kabini, prvo stavljate masku sa kiseonikom sebi, a onda detetu.
Čini nam se da je ovo uputstvo dobra ilustracija roditeljstva.
Da biste bili dobro roditelji, veoma je važno da je i VAMA dobro.
Ako VAŠE potrebe nisu zadovoljene, patićete i VI i DECA.
Roditelji, ugodite sebi, jer dobar roditelj zna da se pobrine za sebe.
Na ovu i druge teme vezano za vaše zdravlje ili zdravlje vašeg deteta, možete potražiti mišljenje lekara i specijalista iz udobnosti svog doma, a putem telefona ili računara. Napravite svoj profil na www.doktok.rs i zakažite termin na DokTok platformi koja nudi zdravstvene konsultacije sa više od 100 stručnjaka različitih specijalnosti, među kojima su lekari opšte prakse, pedijatri, ginekolozi, internisti, ali i psiholozi i psihoterapeuti.
