Na 33. Evropskom kongresu o gojaznosti, održanom u Istanbulu, jedna poruka dominirala je među vodećim svetskim stručnjacima: gojaznost više ne sme da se posmatra kao pitanje životnog stila ili ličnog izbora, već kao ozbiljna, hronična i relapsirajuća bolest koja zahteva kontinuirano lečenje, multidisciplinarni pristup i savremenu terapiju.
Među učesnicima kongresa bili su i vodeći stručnjaci iz Srbije, koji su tokom panela, stručnih diskusija i medijskih obraćanja govorili o alarmantnom porastu gojaznosti, povezanosti sa malignim i kardiovaskularnim bolestima, ali i o novim terapijskim mogućnostima koje menjaju pristup lečenju ove bolesti.
Prof. dr Snežana Polovina, endokrinolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, upozorila je da gojaznost danas predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih izazova savremenog društva.
„Gojaznost je ozbiljna hronična, relapsirajuća, odnosno povratna bolest, koja ugrožava ne samo onog ko se trenutno bori sa gojaznošću, već i njegovo potomstvo, skraćuje životni vek i dovodi do velikog broja drugih bolesti. Veliki broj metaboličkih bolesti poput tipa 2 dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti prati gojaznost, ali ono što je posebno važno jeste da je gojaznost jedan od najvećih uzročnika malignih tumora odmah posle pušenja“, istakla je prof. dr Polovina za RTS.
Govoreći o podacima predstavljenim na kongresu u Istanbulu, ona je naglasila da je sve više naučnih dokaza koji potvrđuju direktnu vezu između viška kilograma i razvoja različitih vrsta karcinoma, zbog čega stručnjaci širom Evrope insistiraju na ranijem prepoznavanju i lečenju gojaznosti.
Sličnu poruku poslala je i prof. dr Edita Stokić, redovna profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koja je ukazala da savremena medicina danas gojaznost posmatra kao kompleksan neuroendokrini poremećaj, a ne samo kao posledicu nepravilne ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti.
„Danas je jasno definisana gojaznost kao hronična bolest, koja nastaje kada se masna masa tela uveća u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja. Najmodernije posmatranje gojaznosti jeste da je to neuroendokrini poremećaj, odnosno disfunkcija između mozga i gastrointestinalnog trakta. Zato dijeta sama po sebi ne može da bude lek, već moramo primeniti odgovarajuću farmakoterapiju“, objasnila je prof. dr Stokić.
Upravo su nove generacije terapija bile jedna od centralnih tema ovogodišnjeg kongresa. Stručnjaci su govorili o značaju GLP-1 terapija koje poslednjih godina menjaju pristup lečenju gojaznosti i metaboličkih poremećaja. U stručnim sesijama posebna pažnja posvećena je rezultatima terapija zasnovanih na semaglutidu, aktivnoj supstanci koja se koristi u lekovima poput Wegovy i Ozempic, a koje su u prethodnom periodu pokazale značajne rezultate u kontroli telesne mase i smanjenju rizika od komplikacija povezanih sa gojaznošću.
Prof. dr Mirjana Šumarac, predsednica Srpskog udruženja za proučavanje gojaznosti, istakla je da je edukacija pacijenata jednako važna kao i sama terapija.
„Mi imamo na našem tržištu i svuda u svetu nekoliko tih lekova, ali sada ih je sve više i mnogi su u razvoju. Pacijenti treba da budu edukovani šta treba sve još da urade da bi dozvolili tim lekovima da im omoguće da lakše redukuju telesnu masu“, rekla je prof. dr Šumarac u izjavi za RTS.
O važnosti pravovremenog javljanja lekaru govorila je i doc. dr Marina Anđelić Jelić, specijalistkinja interne medicine i endokrinološkinja u KBC Zvezdara, koja je upozorila da se građani često oslanjaju na neproverene informacije sa interneta i društvenih mreža.
„Prvo treba da budu svesni da imaju problem sa povećanom telesnom masom i da to nije samo estetski problem, već stanje koje nosi ozbiljne rizike za nastanak kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Prvi korak treba da bude razgovor sa izabranim lekarom, koji će pacijenta dalje usmeriti ka odgovarajućoj dijagnostici i terapiji“, navela je dr Marina Anđelić Jelić.
Ona je dodala da je najveći izazov upravo održavanje redukovane telesne mase na duži rok.
„Svi možemo u nekom trenutku da smršamo, ali je održivost te redukovane telesne mase najveći problem. Tu postoje brojni hormonski i metabolički mehanizmi koji otežavaju dugoročno održavanje rezultata, zbog čega je stručna pomoć izuzetno važna“, istakla je ona.
Sa Evropskog kongresa o gojaznosti u Istanbulu poslata je jasna poruka da Evropa menja način na koji posmatra gojaznost, od stigmatizovanog problema do ozbiljne bolesti koja zahteva sistemsko lečenje, podršku zdravstvenog sistema i dostupnost savremenih terapija. Za srpske stručnjake, učešće na ovom kongresu bilo je prilika da domaćoj javnosti približe najnovije medicinske trendove i dodatno ukažu na činjenicu da borba protiv gojaznosti nije pitanje estetike, već dugoročnog očuvanja zdravlja i prevencije brojnih hroničnih bolesti.
