Najavljena sredstva za lečenje obolelih od multiple skleroze u 2020. godini odobrena su, ali su mere za većinu razočaravajuće. Broj onih koji će o trošku države dobiti lek i dalje je daleko od ispunjenja cilja i zakonske obaveze države, a to je lek za sve. Dok država problem tek delimično rešava, odgovori na važna pitanja koja su novinari Malih velikih priča pokušali da dobiju od niza nadležnih institucija i dalje su bez odgovora.
Dodatni novac je izdvojen, ali problem nije rešen. Od 9.000 obolelih od multiple skleroze samo 1.200 do sada se lečilo o trošku države. Dodatna sredstva će omogućiti lečenje za još 1.300 obolelih. Do sada su oboleli od multiple skleroze od države mogli da očekuju samo lek prve generacije, koji pomaže za blaži i početni oblik bolesti. Sada se uvode i lekovi novije generacije. Biće dostupni tek u aprilu.
„Trebalo je 15 godina da se poveća za 1.300, a mi smo sada u roku od godinu dana za 1.300, ali je od posebnog značaja što smo na listu prvi put stavili pored interferonske terapije stavili i inovativne lekove”, rekla je gostujući na RTS-u v.d. direktora RFZO Sanja Radojević Škodrić.
6.500 hiljada obolelih, međutim, i dalje će živeti sa strahom da li će se već sledećeg dana probuditi nepokretni. Među njima je i Andrea Đokić. Pre najnovije odluke države, Andrea je o svojim strahovima govorila za serijal Male velike priče.
„Meni je slika samo bila Andrea ti ćeš sada da budeš zavisna uvek od nekoga, ti ćeš ići u invalidskim kolicima, ti ćeš nositi pelene, ti prosto ćeš zavisiti od treće osobe, bićeš na teretu svojim roditeljima, bićeš na teretu svojim prijateljima”, rekla je Đokić u serijalu Male velike priče.
Multipla skleroza pogađa uglavnom mlade, najčešće žene. Do pre dve decenije bolest je bila neizlečiva. Sada se uz pomoć lekova sa njom normalno živi. Problem je što su lekovi preskupi za prosečan kućni budžet.
„Mnogo je strašna činjenica da kad vi saznate da ste bolesni i da postoji neki lek tamo negde i vi prosto ne možete da ga dobijete”, objašnjava Andrea Đokić.
Lista čekanja ne postoji. Bar ne zvanična na sajtu RFZO-a. To potvrđuje i RFZO u odgovoru Insajderu.
„Lista čekanja za lekove za MS u RFZO ne postoji jer je reč o oboljenju koje se karakteriše izuzetno nepredvidivim tokom bolesti, tako da kod nekih pacijenata sa retkim pogoršanjima bolestima, dolazi do remisija, odnosno do potpunog povlačenja tegoba, pa im u nekim slučajevima lekovi nisu neophodni odmah, dok kod drugih je situacija takva da je ključno da odmah počnu sa terapijom. Za svakog pojedinačnog pacijenta, bi o tome trebalo da procenjuje njegov neurolog, koji ga prati”, navodi RFZO.
Najčešći izgovor da država nema novca za lečenje svih pacijenata teško može da stoji ako se zna da je primera radi država recimo sredstva iz Fonda za zdravstevno osiguranje 1,4 milijarde dinara prerasporedila na održavanje puteva. I to bez ikakvog obrazloženja. O tome se oglasila samo ministarka nadležna za puteve.
„Nije neuobičajeno da kada jedna institucija ne potroši novac koji joj je budžetom bio namenjen, u ovom slučaju RFZO, on bude preusmeren na sledeći prioritet”, navela je ministarka Zorana Mihajlović.
Da nije problem količina novca već način na koji se troši, jasno je svima.
„To su ogromne pare koje za zdravstvo dajemo, i vi sad mene ovde bukvalno da me obesite, ne znam ja, a možete da zovete Lončara u pomoć sto puta neće znati da vam pomogne, bog otac to ne zna gde te pare odoše”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Novac se troši bez adekvatne kontrole, dok i dalje postoje oni koji čekaju šansu za lek. Iako je to pravo zakonom zagarantovano.
