Privredni sud u Kragujevcu izrekao je JP Resavici kaznu od dva miliona dinara, a odgovornim licima Marku Vukoviću i Saši Spasiću kazne od po 120.000 dinara.
Ipak, ova odluka još uvek nije konačna.
Iz Privrednog suda u Kragujevcu su za CINS potvrdili da je izjavljena žalba u tom predmetu, zbog čega se on sada nalazi pred Privrednim apelacionim sudom u Beogradu koji će doneti konačnu presudu.
Suđenje je počelo u avgustu 2023. i trajalo je oko dve i po godine.
Postupak je pokrenulo Osnovno javno tužilaštvo u Nišu nakon nesreće u rudniku Soko 2022. kada je poginulo osmoro rudara, a 20 njih povređeno. Slučaj je kasnije prešao u nadležnost Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu.
Preduzeće Resavica i direktori su se sumnjičili da je deo rudnika Soko, u kojem se dogodila nesreća radio bez odobrenja Ministarstva rudarstva i energetike.
Da rudnik radi bez odobrenja otkriveno je nakon nesreće, u vanrednoj kontroli rudnika koju je sprovela inspektorka Zorica Vukadinović da bi otkrila kako je do nesreće došlo. Ona je podnela prijavu za privredni prestup po kojoj je i pokrenut ovaj postupak, o čemu je CINS ranije pisao.
Oslobođena firma koja je vršila tehničku kontrolu rudnika Soko
Rudarska inspektorka je nakon nesreće podnela još jednu prijavu za privredni prestup protiv firme Terragold & Co i njenog direktora Dragana Miloševića. Ova firma je, prema tvrdnjama inspekcije, vršila tehničku kontrolu projekta po kojem je radio Soko i odobrila ga iako ovaj rudnik nije imao svu potrebnu dokumentaciju.
Oni su u maju 2024. prvostepeno oslobođeni odgovornosti, pokazuje presuda Privrednog suda u Beogradu u koju je CINS imao uvid, što je kasnije potvrdio i Privredni apelacioni sud.
Oba suda saglasila su se da je firma sporni izveštaj sačinila u januaru 2021, dok je obaveza tehničke kontrole da proverava dozvole uvedena tek tri i po meseca kasnije – izmenama Zakona o rudarstvu u aprilu te godine.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, koje je vodilo ovaj postupak, pokušalo je da ospori ovu odluku žalbom u junu 2024, navodeći da su okrivljeni morali da pokažu „veću pažnju“ jer je reč o rudniku gde su mogli biti, a na kraju i jesu bili ugroženi životi.
„Ponovo ističemo da nepostojanje izričite obaveze nije zabranilo okrivljenima da izvrše sve provere pre obavljenog posla, jer da su isto to uradili do navedenog događaja ne bi ni došlo“, stoji u obrazloženju žalbe Prvog osnovnog javnog tužilaštva.
Odbrana je na ove navode odgovorila da tužilaštvo pokušava da pronađe „bilo koji (pa i imaginarni) osnov odgovornosti“ i moralnu obavezu tamo gde zakonske nema.
U konačnoj odluci Privredni apelacioni sud odbio je žalbu tužilaštva u junu 2025. i potvrdio da su firma Terragold & Co i njen direktor Dragan Milošević mogli da primene samo propise koji su važili u tom trenutku.
Apelacija je potvrdila da je proveravanje dozvola u tom periodu bilo isključiva dužnost rudarskog inspektora, a ne privatne firme, čime je ovaj slučaj završen.
Dosijei direktora Resavice
Na čelu Resavice kao v.d. direktora nalazi se Saša Spasić. On je na to mesto došao u junu 2021. nakon što je njegov prethodnik Marko Vuković uhapšen zbog sumnji na malverzacije. Dokumentacija u koju je CINS imao uvid pokazuje da je ovaj postupak u međuvremenu završen, a Vuković osuđen.
Naime, on je sklopio sporazum o priznanju krivice da je kao v.d. direktora učestvovao u šemi fiktivne nabavke autobusa i radnih mašina preko preduzeća Rembas trans. Kako piše u presudi, firmi je unapred isplaćeno više od 40 miliona dinara, iako stvarne namere da se vozila isporuče nije bilo, čime je oštećena Resavica.
Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu izrekao je Vukoviću kaznu od dve godine i šest meseci zatvora uz petogodišnju zabranu rada na svim poslovima koji se tiču upravljanja, rukovanja i čuvanja državne imovine.
Vuković, međutim, nije jedini koji je direktorsku fotelju napustio u pratnji policije, kako su mediji ranije pisali.
On je na to mesto došao nakon što je u aprilu 2017. uhapšen v.d. direktora Stevan Dželatović, koji je uhvaćen sa obeleženim novcem u iznosu od 30.000 evra. Kako je KRIK pisao, Dželatović je takođe sklopio sporazum o priznanju krivice i Viši sud u Beogradu ga je osudio na dve i po godine zatvora uz kaznu od 6,2 miliona dinara i zabranu obavljanja dužnosti u vezi sa upravljanjem državnom imovinom.
I Dželatovićev prethodnik Vladan Milošević, koji je u to vreme bio i član Glavnog odbora SNS-a, hapšen je početkom 2015. godine, pisao je Insajder. Njega je Apelacioni sud u Beogradu 2016. godine pravosnažno osudio na četiri godine zatvora jer je tokom godinu dana u više navrata zahtevao i primao mito u novcu i građevinskom materijalu. Pored zatvora, i njemu je zabranjeno upravljanje državnom imovinom u periodu od četiri godine, a oduzeta mu je i protivpravna imovinska korist.
