Škodrić je u izjavi za agenciju Tanjug istakla da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog zloupotreba.
Prema njenim rečima, problem je bio i uvoz sirovina iz Kina, s obzirom na to da je najveći broj repromaterijala upravo iz te zemlje.
Međutim, kako je istakla, domaće kompanije su vrlo brzo oporavile svoje pogone, kupile nove mašine i deo materijala su imale u svojim magacinima, tako da već danas proizvodimo 100.000 maski i 100.000 kombinezona, a nekih drugih stvari čak i više.
Ona je ukazala na to da su domaće kompanije uspele da proizvedu i mala pakovanja dezificijenasa, što je veoma važno za lekare i sestre da im se nalazi u džepu i da svakog momenta mogu da koriste.
Ta isporuka je krenula pre neki dan, a samo je danas isporučeno 100.000 takvih dezificijenasa, navela je Škodrić i podsetila na to da je Vlada zabranila izvoz dezificijenasa i zaštitne opreme koja se proizvodi u Srbiji.
Direktorka RFZO je podvukla da je, zbog situacija kada jedan čovek kupi više od 1.000 maski, ograničena njihova prodaja na po pet do 10 po osobi i dezinfekcionih sredstava na po dva velika pakovanja.
Takođe, kako je dodala, potrebno je voditi računa i o stanju zaliha lekova, naročito onih koji su najpotrebniji u ovakvoj situaciji, navodeći da su količine leka tamiflu na zalihama tri puta veće od prosečne mesečne.
Farmaceutske kompanije imaju zalihe na svojim lagerima za pojedine lekove dva meseca minimum, a maksimum je šest meseci, naglasila je ona i prenela da je Krizni štab zamolio te kompanije da kontaktiraju svoje centrale i povuku količine koje mogu, vodeći računa o roku trajanja kako bi imali na lageru.
Prema njenim rečima, ukoliko dođe do smanjenja količine lekova i uz to nemogućnosti da se određeni lek nabavi, struka će definisati koji medikament može umesto tog da se koristi.
Škodrić je napomenula da se trenutno završava nabavka standardne zaštitne opreme – maski, hirurških posebnih epidemijskih filter maski, rukavica, kaljača, vizira, a nabavlja se i lična zaštitna oprema, kao i respiratori.
Ona je, podsetivši na to da je od marta 2019. uvedena centralizovana javna nabavka i direktno plaćanje, što znači da same zdravstvene ustanove ne sprovode nabavke, već Fond u njihovo ime, objasnila da je prednost takve nabavke u tome što postoji pregled koliko zdravstvene ustanove troše na dnevnom nivou i koliko je stanje njihovih zaliha u svakom momentu.
Maske se prvo raspoređuju po zaštitnim ustanovama, gde su zaraženi i prva grupa koja je prioritet za zaštitu, ali biće raspoređene i po apotekama, naglasila je Škodrić i dodala da količine nisu još dovoljne, ali da se nastoji da se obezbede u što većoj meri.
Direktorka RFZO je predočila da se, bez obzira na situaciju izazvanu koronavirusom, vodi računa i o lekovima za hronične pacijente, pri čemu je posebna pažnja usmerena na onkološke pacijente.
Nabavke koje treba da budu obavljene u aprilu, maju, neće biti zaustavljene, a ne isključuje se ni mogućnost da se ubrzaju.
