Prema primerima iz ove tužbe, za dve različite uplate, kojima banka obavi isti posao, naplaćeno je prvo 8.000 dinara, a zatim još 1.385 dinara.
„Smatramo da se radi o neosnovanom obogaćenju od strane banke, jer je posao za obe uplate bio identičan, te nema razloga da visina provizije zavisi isključivo od visine iznosa koji je uplaćen“, navodi Efektiva.
Još iz ove rubrike
U ovoj organizaciji potrošača objašnjavaju naplatu ovog troška na primeru provizije od jedan odsto na šalteru banke.
„Ako je provizija za uplatu jedan odsto i ako jedan klijent uplati 10.000 dinara, njemu će banka naplatiti proviziju od 100 dinara. Drugi uplati 99.000 dinara i njemu će provizija za uplatu biti 990 dinara. Dakle, banka obavi identičan posao prilikom obe uplate, a drugu naplati skoro deset puta više“, objašnjava Efektiva.
Analogija za ovakav zaključak je, kako se navodi, stav Vrhovnog suda po pitanju troškova obrade kredita, koji su takođe naplaćivani u procentualnom iznosu, gde je VKS jasno definisao potrebu banke da dužniku taksativno prikaže i objasni koji su to stvarni troškovi prilikom obrade kredita, te i stav NBS da isti ne mogu da zavise samo od visine odobrenog kredita.
