Piše: Nastasija Gagić, master psiholog, porodični psihoterapeut u edukaciji
Anksioznost se definiše kao neprijatno stanje strepnje i iščekivanja da će se dogoditi nešto loše. Simptomi anksioznosti i straha mogu se, osim u mislima, ispoljavati i u telu. Fizički simptomi koje povezujemo sa anksioznim stanjem su ubrzano disanje, snažni otkucaji srca, osećaj nestabilnosti, vrtoglavica, podrhtavanje mišića. Anksioznost se može tumačiti i kao znak upozorenja pomoću kojeg nam duša poručuje da zanemarujemo neki aspekt svog života.
Šta je ono što zapravo možete učiniti kada se osećate anksiozno?
Za početak se potrudite da uhvatite svoje misli vezane za anksioznost. Budite budni posmatrač i zapišite ih što jasnije i preciznije. Zatim razmislite o tome da li su vaše brige realne i na koje okolnosti možete da utičete, a koje su apsolutno van vaše kontrole. Opustite se, ne morate biti savršeni jer nije vaša životna misija da rešite svaku situaciju.
Dišite. Disanje svi podrazumevamo jer bez njega ne bismo postojali, zar ne? Međutim, da li ste se ikada zapitali kako dišemo, koliko smo svesni svog udaha i izdaha? Naime, svaki dan odvojite 5 minuta za sebe, zatvorite oči i opustite se. Udahnite duboko na obe nozdrve (šireći trbuh, ne grudi) i izdahnite (kroz nos) polako gurajući stomak unutra. Imajte na umu da disanje treba izvoditi trbuhom, dok ramena i lice ostaju opušteni. Slobodno se spontano nasmešite, iako vam možda nije do osmeha, oslušnite svoje telo.
Šta vaše telo želi da vam kaže, a sa čim niste smeli da se suočite? Budite iskreni prema sebi. Vaše telo radi za vaše najveće dobro, zato se prepustite tim emocijama koliko god bile neprijatne. Dopustite mislima da budu protočne, da dolaze i odlaze. Dozvolite sebi da osetite sve što je potrebno i budite radoznali i otvoreni, slobodno se zapitajte – šta to želi da mi poruči ovaj intenzivno neprijatan osećaj? Neka emocije prođu kroz vaše telo i ispune svrhu. Kada se umirite znaćete koji je to segment vašeg života koji treba da promenite.
Što je najvažnije, potražite podršku od roditelja, prijatelja, razgovarajte sa njima, organizujte druženje u prirodi. Napravite spisak stvari koje će vam pomoći da se smirite i vežbajte to svaki put kada osetite kako se nivo anksioznosti povećava.
Ne osuđujte sebe jer niste sami! Okruženi ste dragim ljudima koji vas vole i podržavaju, koji će vam pomoći da prevaziđete krizu. Budite fizički aktivni, na taj način ćete pomoći hormonima da vrate ravnotežu. Endorfin i dopamin će vas nakon obavljenog treninga dokazano nagraditi. I na kraju, budite istrajni, uspostavite dnevnu rutinu koja će podržavati zdrav životni stil.
Kako da znamo da nam je potrebna pomoć psihoterapeuta?
Ne postoji osoba koja tokom svog života nije osetila anksioznost. Naime, anksioznost je najrasprostranjenije stanje svesti u današnjem modernom društvu. Javlja se u situacijama koje karakteriše neizvesnost budućih događaja. Međutim, ako pokušate da pobegnete od tog neprijatnog i intenzivnog osećaja, verujte da će vas jednog dana sustići. Pogotovo onda kad se najmanje nadate. Kada je zabrinutost nesrazmerna realnim brigama, učestala i intenzivna, kada osetite da gubite kontrolu i da vas teskoba obuzima, pravo je vreme da potražite podršku psihoterapeuta.
Koliko god se trudili – ne možete se sakriti od svakodnevnih stresnih situacija. Možete prihvatiti izazove kao sastavni deo života. Svaka situacija koju smatrate negativnom može da vam pomogne, samo kada želite da promenite ugao posmatranja. Zapamtite da niste sami i da je uloga psihoterapeuta da vas vodi i osnažuje na putu do vaše istine.
Na ovu i druge teme vezano za vaše zdravlje ili zdravlje vašeg deteta, možete potražiti mišljenje lekara i specijalista iz udobnosti svog doma, a putem telefona ili računara. Posetite www.doktok.rs registrujte se i zakažite termin na Doktok platformi koja nudi besplatne zdravstvene konsultacije sa više od 100 stručnjaka različitih specijalnosti, među kojima su lekari opšte prakse, pedijatri, ginekolozi, internisti, ali i psiholozi i psihoterapeuti.
